Naučni skupovi i konferencije

IZVEŠTAJ SA
7. NAUČNOG SKUPA
KNjIŽEVNOST ZA DECU U NAUCI I NASTAVI
14. i 15. maj 2021. godine

Zbog posebnih okolnosti u kojima se odigrao sedmi po redu naučni skup Književnost za decu u nauci i nastavi, došlo je do izmena u odnosu na uobičajeni način rada. Skup se odvijao putem onlajn platforme, a nakon plenarnih izlaganja usledila je diskusija o snimcima izlaganjima koje su učesnici mogli pogledati na stranici posvećenoj skupu. Plenarna izlaganja, na samom početku, donose analizu metodičkog aspekta rada Jovana Ljuštanovića, doprinosa Radoja Simića proučavanju književnosti za decu, kao i analizu školskih pesama Duška Trifunovića. Sedmi po redu, bijenalni naučni skup Književnost za decu u nauci i nastavi imao je 42 prijavljena učesnika iz zemlje i regiona. Među učesnicima je i pet učesnika iz Crne Gore, kao i jedan učesnik iz Bugarske. Prijavljena su 33 referata, a na stranici posvećenoj skupu učesnici su mogli pogledati 19 izlaganja koja donose lingvostilističku, metodičku i književnoteorijsku analizu književnosti za decu. Izlaganja su grupisana u četiri radne celine:
1. Jezik književnosti za decu i mlade u 21. veku
2. Nova čitanja klasika književnosti za decu i mlade
3. Inovativni metodički pristupi književnosti za decu i mlade
4. Jovan Ljuštanović i Radoje Simić kao proučavaoci književnosti za decu

U okviru diskusije nije bilo podele na sekcije, već su svi učesnici imali priliku da uzmu učešća u diskusiji i prokomentarišu izlaganja. Radovi sa skupa će biti štampani u zborniku koji je već tradicionalan u ediciji Posebna izdanja.

Plenarna izlaganja

Olivera V. Radulović

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
Metodička delatnost Jovana Ljuštanovića

Milka V. Nikolić

Univerzitet u Kragujevcu, Filološko-umetnički fakultet
Obrazovni potencijal stilističkih istraživanja Radoja Simića (roman Seobe Miloša Crnjanskog)

Miloš M. Kovačević

Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet / Univerzitet u Kragujevcu, Filološko-umetnički fakultet
Jezičke školske igre Duška Trifunovića

I Jezik književnosti za decu i mlade u 21. veku

Miomir Z. Milinković

Univerzitet u Kragujevcu, Učiteljski fakultet, Užice
Fantastika i naučna fantastika u književnosti za decu i mlade – komparativni pristup

Branko S. Ristić

Univerzitet Priština – Kosovska Mitrovica, Učiteljski fakultet
Biblijsko-mitološke i folklorne ideje i animalističke slike u prozi za decu Tiodora Rosića

Andrijana A. Nikolić

Fakultet za crnogorski jezik i književnost, Cetinje
Motivi fantastike u romanu „Na putu za Dardel” Slobodana Zorana Obradovića i u pripovjednoj prozi „Zapisi iz hodnika vremena” Aleksandra Obradovića

Marina V. Kebara

Univerzitet u Kragujevcu, Filološko-umetnički fakultet
Semantičke kategorije dečjeg dijaloškog govora kao precedentni modeli u tekstovima umetničkog i folklornog diskursa

Milutin B. Đuričković

Akademija vaspitačko-medicinskih strukovnih studija, Kruševac
Dramsko stvaralaštvo za decu srpskih pisaca sa Kosova i Metohije

Jelena Lj. Spasić

Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet pedagoških nauka, Jagodina
Globalizacijski procesi u romanu Leto kad sam naučila da letim Jasminke Petrović

Marija S. Raković

Univerzitet u Kragujevcu, Filološko-umetnički fakultet, Centar za proučavanje jezika i književnosti
Jezičko-stilske odlike knjiga za decu Dejana Aleksića

II Nova čitanja klasika književnosti za decu i mlade

Dušanka V. Popović

Univerzitet Crne Gore, Filološki fakultet
Nova čitanja jednog lutka – Pinokio u svjetlu savremenih kulturoloških gibanja i digitalnog doba

Sofija S. Kalezić-Đuričković

Fakultet za crnogorski jezik i književnost, Cetinje
Recepcija romana za djecu

Dušica M. Potić

Akademija tehničko-vaspitačkih strukovnih studija, Pirot
Akustički aspekt srpske poezije za decu

Bojana M. Veljović Popović
Julijana S. Despotović

Univerzitet u Kragujevcu, Filološko-umetnički fakultet
Dijalektizmi kao stilsko obeležje Ršumovićeve proze Tri čvora na trepavici

Bojana B. Udovičić

Osnovna škola „Slobodan Sekulić“ Užice
Motiv prijateljstva u romanima Mali princ Antoana de Sent Egziperija i Agi i Ema Igora Kolarova

III Inovativni metodički pristupi književnosti za decu i mlade

Dijana Lj. Vučković

Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet
Recepcija priče sa nenormativnom rodnom karakterizacijom likova od strane učenika petog razreda osnovne škole

Marinel A. Negru
Brinduša T. Žujka
Virđinija A. Popović

Univerzitet u Beogradu, Učiteljski fakultet
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
Inovativni metodički pristupi književnosti za decu na rumunskom jeziku u mlađim razredima osnovne škole

Jelena P. Veljković Mekić
Dragana O. Dragutinović
Bojana N. Nikolić
Emilija J. Popović
Akademija tehničko-vaspitačkih strukovnih studija, Niš
Bajkovito putovanje za predškolce

Maja Dimitrijević

Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodina
Čitanje u nastavcima – nova čitalačka praksa na časovima školske lektire

Vera Savić

Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodina
Graphic Novels as a Teaching Tool for Raising Intercultural Sensitivity in the Primary English Classroom

Ivana R. Ćirković-Miladinović

Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodina
Literature in the EFL classroom: creative activities for online teaching to young learners

Nevena M. Mitrović
Irena B. Golubović-Ilić

Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodina
Karakteristične greške studenata – budućih vaspitača u komunikaciji sa decom predškolskog uzrasta

Ivana R. Jovanović

Filološka gimnazija, Beograd
Mediološko-verbatološka i stilistička analiza edukativno-informativnog dečjeg veb-sajta Zvrk

Sanja S. Petrović

Akademija tehničko-vaspitačkih strukovnih studija, Niš
Uticaj vizuelnih didaktičkih materijala na razumevanje, maštu i kreativnost dece prilikom obrade priče na engleskom jeziku

Nenad R. Stojković

OŠ „Jovan Jovanović Zmaj”
Autorsko recitovanje i doživljajno čitanje kao oblik metodičkog pristupa nastavi književnosti u mlađim razredima osnovne škole

Veselin R. Bulatović

OŠ „Aleksa Đilas Bećo“, Mojkovac, Crna Gora
Tumačenje književnog djela u sistemu problemske nastave

Nenad R. Kebara

IP Lira, Kragujevac
Principi neusklađenosti, odstupanja i neumerenosti u građenju priče (u srpskoj književnosti za decu)

Đorđe N. Kebara

Univerzitet u Kragujevcu, Filološko-umetnički fakultet
Okviri priče o hajdučkoj družini u romanu Orlovi rano lete B. Ćopića

Olivera V. Urošev Palalić

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
Metodički pristup razvoju moralnosti učenika starijeg osnovnoškolskog uzrasta na primerima romana (primenom teorije moralnosti Martina Hofmana)

Biljana S. Soleša

Medicinska škola, Kruševac
Tematizacija nasilja u književnosti za decu – model projektne nastave

Milica D. Vukadin

Fakultet pedagoških nauka Jagodina, Univerzitet u Kragujevcu
Bibliotherapy in Storytelling with Young and Very Young Learners

IV Jovan Ljuštanović i Radoje Simić kao proučavaoci književnosti za decu

Milivoje V. Mlađenović

Univerzitet u Novom Sadu, Pedagoški fakultet u Somboru
Doprinos Jovana Ljuštanovića proučavanju drame i pozorištu za decu

Kristina R. Mitić
Sava V. Stamenković

Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet
Univerzitet u Velikom Trnovu, Filološki fakultet, Bugarska
Proučavanja „dečjeg smeha” ‒ doprinos prof. dr Jovana Ljuštanovića

Međunarodni naučni skup The Strategic Directions of the Development and Improvement of Higher Education Quality: Challenges and Dilemmas

Ovaj skup je planiran i organizovan u suorganizaciji sa Pedagoškim fakultetom u Vranju, uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Organizovan je 6. novembra 2020. godine, onlajn, putem Zoom aplikacije.

Za skup je svoje radove pripremilo ukupno 40 autora i koautora. Radovi su objavljeni u e-publikaciji (Kopas-Vukašinović, E. and Stojadinović, A. (eds.) (2020). The Strategic Directions of the Development and Improvement of Higher Education Quality: Challenges and Dilemmas, Poceedings of the International Conference, November 6, 2020. Vranje: Faculty of Education; Jagodina: Faculty of Education (https://pefja.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2020/11/The-Strategic-Directions-of-the-Development20.pdf)

Ovaj međunarodni naučni skup je okupio univerzitetske nastavnike, saradnike i studente iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kanade, Velike Britanije, Nemačke, Poljske, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Bugarske, Severne Makedonije, Grčke i R Srbije.

Na skupu je predstavljeno pet plenarnih izlaganja i jedno ugledno predavanje. Ostali autori i koautori su svoje radove predstavili u 2 sekcije:

I Kvalitet visokog obrazovanja u kontekstu psiholoških i pedagoških teorija o učenju i razvoju dece predškolskog i školskog uzrasta, kao i specijalne edukacije i rehabilitacije;

II Didaktičko-metodički aspekti i digitalne tehnologije u kontekstu unapređivanja kvaliteta visokog obrazovanja;

Nakon zajedničkog razmatranja predstavljenih rezultata i diskusije, u završnom delu skupa su utvrđeni zaključci i predložene mere za unapređivanje kvaliteta visokog obrazovanja. Ove mere podrazumevaju: 1. iznalaženje mogućnosti za unapređivanje nastavnog procesa i podizanje nastavničkih kompetencija, uvođenjem novih metoda i informacionih tehnologija; 2. nastavne programe obogatiti elementima istraživanja, sadržajima kojima se unapređuju praktične veštine svršenih studenata i podstiče njihova inicijativnost, inovativnost i preduzetništvo; 3. podsticati i podržati nastavnike, saradnike i studente, u sistemu univerzitetskog obrazovanja, u planiranju i realizaciji primenjenih istraživanja, čija su polazišta u sprovedenim osnovnim istraživanjima, a koja predstavljaju osnov za nastanak inovacija u nauci i struci; 4. pronalaženje mogućnosti za intra-univerzitetsko i inter-univerzitetsko povezivanje i saradnju, u cilju unapređivanja kvaliteta visokog obrazovanja u R Srbiji.

Izveštaj o održanoj međunarodnoj konferenciji Professional Competences for Teaching in the 21^st Century

Konferencija je održana na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini 23-25. maja 2019. godine sa ciljem da omogući sveobuhvatnije razumevanje onih profesionalnih kompetencija vaspitača, učitelja i nastavnika koje doprinose razvoju kompetencija za celoživotno učenje i međupredmetnih kompetencija učenika na svim nivoima obrazovanja, od predškolskih ustanova preko osnovne do srednje škole, kao i transparentnijem prisustvu nastavničkih kompetencija u kurikulumima za obrazovanje vaspitača, učitelja i nastavnika u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja u RS do 2020. godine. Učestvovalo je 45 istraživača sa pet univerziteta u Srbiji i 12 sa univerziteta iz 8 država: Portugalije, Japana, Sjedinjenih Američkih Država, Ekvadora, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, i Bosne i Hercegovine. U toku tri dana trajanja konferencije bilo je izloženo 6 plenarnih predavanja i 32 izlaganja u 6 sekcija, a poslednjeg dana je održan i Okrugli sto na temu Budući koraci u razvoju profesionalnih kompetencija u obrazovanju. Pored izlagača, konferenciji su prisustvovali i vaspitači, učitelji i studenti, kao i predstavnici Tempus kancelarije i Američkog saveta, zainteresovani za teme kojima se bavila konferencija.

Plenarna izlaganja i diskusije u vezi sa njima dale su nove uvide u kompetencije predškolskih vaspitača neophodnih za razvoj ekološke svesti dece, ukazale na kompetencije nastavnika i učitelja za primenu projektne nastave, kao i na značaj razvoja refleksivne prakse, muzičke kreativnosti i stručnog usavršavanja za bavljenje nastavničkom profesijom u 21. veku. Na osnovu izveštaja predsedavajućih u sekcijama može se zaključiti da su predavanja i diskusije bile veoma plodotvorne.

ZAKLjUČCI sa konferencije:

Na osnovu diskusije koja je usledila nakon svih izlaganja, i na osnovu komentara prisutnih kolega, mogu se sumirati sledeći zaključci:

konferencija je omogućila uvid u nastavničke kompetencije iz više uglova, što daje kompletniju sliku o tome kakvog vaspitača, učitelja i nastavnika imamo u Srbiji, kakav je potreban za 21. vek, i kakvog težimo da obrazujemo na nastavičkim fakultetima u zemlji;
pored novina u teoriji, prezentovano je više različitih modela za razvoj neophodnih kompetencija u obrazovanju, kao što su STEAM, problemska, projektna, integrativna, nastava u prirodi i u vanučioničkom okruženju, kao i nastava podržana savremenom tehnologijom;
konferencija je ukazala na neophodnost usaglašavanja studijskih programa sa zahtevima i potrebama savremenog društva i radnog okruženja;
konferencija je potvrdila da je kontinuirano stručno usavršavanje vapitača, učitelja i nastavnika ključno za razvoj i unapređenje kompetencija za 21. vek i za kvalitet vaspitno-obazovnog rada, ali i da Ministarstvo prosvete treba da odvoji finansijska sredstva za stručno usavrašavanje (posebno u oblasti inkluzivnog obrazovanja), jer u protivnom sami nastavnici nemaju sredstva koja mogu u to da ulože;
u oblasti razvoja i primena savremene tehnologije za pripremu i realizaciju nastave i vaspitno obrazovnog rada, konferencija se bavila digitalnim kompetencijama vaspitača, nastavnika i studenata – budućih učitelja/vaspitača, i fenomenom digitalnog nasilja kao rezultata razvoja novih informaciono-komunikacionih tehnologija i Interneta, pa su zaključci sledeći: savremene tehnologije doprinose osavremenjivanju nastave i vaspitno obrazovnog rada, ali vaspitači, učitelji i nastavnici nisu dovoljno digitalno kompetentni za njihovu primenu; osim stručnog usavršavanja, neophodno je uticati na promenu stavova nastavnika o primeni novih tehnologija u radu;
u oblasti razvoja kompetencija za inkluzivno obrazovanje zaključci sa konferencije skreću pažnju na preopterećenost učitelja administrativnim radom (što koči razvoj inkluzivnog obrazovanja), potrebu za jačanjem kompetencija kroz profesionalnu praksu u procesu obrazovanja budućih učitelja, potrebu za napuštanjem segregacije dece u duhu medicinskog modela inkluzivnog obrazovanja, potrebu za primenom rezultata istraživanja koja pokazuju da je neophodno razvijati emocionalnu samoefikasnost i kognitivnu fleksibilnost studenata nastavničkih fakulteta, kao i na potrebu za većom osetljivošću prosvetnih vlasti za teme koje se tiču dobrih interpersonalnih odnosa u školama;
u oblasti obrazovanja predškolskih vaspitača zaključeno je da studenti, budući predškolski vaspitači, razumeju prirodu darovitosti, ali smatraju da nemaju kompetencije da je prepoznaju, pa je potrebno razvijati kompetencije za prepoznavanje darovitosti, kao i za rad sa darovitom decom; takođe, naglašena je potreba za razvoj kompetencija koje omogućavaju integraciju više disciplina i umetnosti u radu sa decom, planiranje integrativnih aktivnosti, i kreativnosti u primeni inovativnih metoda;
konferencija je dala smernice i za samoevaluaciju vaspitača, učitelja i nastavnika i ukazala na potrebu za usaglašavanjem kompetencija sa potrebama (i stavovima) učenika i savremenog obrazovanja;
konferencija je ukazala na neophodnost pojednostavljenja administrativnih procesa u razvoju kurikuluma u školama i na nastavničkim fakultetima, kako bi se omogućila brža i efikasnija implementacija inovativnih oblika školske nastave i novina u visokom obrazovanju;
od posebnog značaja su fondovi Evropske unije (TEMPUS, ERASMUS) koji kroz projekte svim akterima obrazovnog sistema pružaju mogućnosti za jačanje kvaliteta obrazovanja.

Diskusija na Okruglom stolu poslednjeg dana konferencije ukazala je na potrebu za daljim istraživanjima u oblasti razvoja kompetencija vaspitača, učitelja i nastavnika, čije rezultate je neophodno prezentovati na drugoj po redu međunarodnoj konferenciji o profesionalnim kompetencijama u obrazovanju, koja bi bila održana kroz 2 godine i postala tradicionalni naučni skup našeg fakulteta.

Za konferenciju je pristiglo više od 40 radova, po obavljenom recenziranju apstrakata od strane eminentnih stručnjaka iz zemlje i inostranstva. Svi radovi su recenzirani i biće objavljeni u monografiji međunarodnog značaja, što smatramo još jednim velikim uspehom konferencije. Ključnu ulogu u tom procesu odigrali su članovi Organizacionog odbora konferencije i Centra za promociju nauke Fakulteta pedagoških nauka, koje Programski odbor posebno pohvaljuje za nesebičan i predani rad i za ogroman doprinos organizaciji konferencije. Rezultat svih napora na Fakultetu bio je standard konferencije na nivou međunarodnih naučnih skupova u inostranstvu.

U Jagodini, 31. maja 2019. godine
Programski odbor konferencije

Strana konferencije

6. nacionalni naučni skup sa međunarodnim učešćem

Književnost za decu u nauci i nastavi

9–10. maj 2019. godine
Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu
Jagodina

knjizevnost.pefja@gmail.com

IZVEŠTAJ O ODRŽANOM NAUČNOM SKUPU
Književnost za decu u nauci i nastavi

Na 6. nacionalnom naučnom skupu sa međunarodnim učešćem Književnost za decu u nauci i nastavi, održanom 9. maja 2019. na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini, učestvovalo je oko 30 izlagača iz Srbije i zemalja regiona (Bosna i Hercegovina i Crna Gora).

Skup je otvorila prof. dr Violeta Jovanović, dekan Fakulteta, a prodekan za nastavu, prof. dr Ilijana Čutura, govorila je u spomen na velikane srpske književnosti za decu – o Grozdani Olujić i Dobrici Eriću. U njenom izlaganju najavljen je tematski broj časopisa Uzdanica koji će biti objavljen u saradnji sa Srpskom književnom zadrugom, a sadržaće radove sa Okruglog stola o romanu Grozdane Olujić Preživeti do sutra.

Rad na skupu ogranizovan je u tri celine. Započeo je plenarnim izlaganjima koja su problematizovala temu rodne perspektive i krize odrastanja u književnosti za decu i mlade, značaj korelativnog pristupa u nastavi književnosti u reformisanim školskim programima i autopoetički momenat u pripovednom stvaralaštvu. U plenarnom delu izlagali su prof. dr Vladislava Gordić Petković i Ivana Đurić Paunović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Zona Mrkalj sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i prof. dr Tiodor Rosić sa Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini.

U segmentu skupa posle plenarnih izlaganja paralelano su radile dve sesije – jedna je bila posvećena jezičko-stilskim analizama književnosti za decu i mlade u 21. veku, dok se druga bavila stvaralaštvom za decu i uredničko-priređivačkim radom Tiodora Rosića. Drugi blok rada na skupu takođe je organizovan u okviru dve sekcije gde su izlagači govorili o savremenim pristupima čitanju i tumačenju klasika književnosti za decu, odnosno razmatrali funkcionalne metodičke postupke u savremenoj nastavi književnosti u osnovnoj školi. Skup je zatvoren osvrtom predsedavajućih na rad i zaključke u svim pomenutim sesijama.

U pratećem programu skupa dodeljena je nagrada „Zlatni Orfej” i predstavljena jubilarna monografija o Fakultetu Na Livadici večnosti.

Nagrada 34. književnog festivala „Srpsko pero” pripala je pesniku Peru Zupcu, koji je prisutne goste, učesnike skupa i studente pozdravio kazujući prigodne književne anegdote i svoje stihove.

O monografiji Na Livadici večnosti posvećenoj 120. godišnjici osnivanja Muške učiteljske škole u Jagodini i 25-godišnjici Fakulteta govorili su autori, prof. dr Ilijana Čutura i prof. dr Violeta Jovanović, recenzent prof. dr Branko Jovanović, prof. dr Miloš Kovačević i Jelena Zdravković iz Pedagoškog muzeja iz Beograda. Na promociji su kratak muzički program izveli članovi orkestra Fakulteta pedagoških nauka.

Zbornik recenziranih radova sa 6. naučnog skupa Književnost za decu u nauci i nastavi biće objavljen početkom 2020. godine.

Izveštaj sa interdisciplinarnog naučnog skupa
Filozofija medija: mediji i konflikti

Fakultet pedagoških nauka u Jagodini i
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu
13˗14.9.2018.

Na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini i u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka Srbije u Beogradu, 13. i 14. septembra 2018. održana je druga interdisciplinarna međunarodna naučna konferencija FILOZOFIJA MEDIJA: MEDIJI I KONFLIKTI. Ovu konferenciju partnerski organizuju Estetičko društvo Srbije, Fakultet pedagoških nauka u Jagodini i NVO “Mladi grašak“ za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja uz podršku brojnih partnera i medija iz Srbije i regiona.

Konferencija je okupila istaknute naučnike i medijske profesionalce iz Srbije i regiona, a zapaženo učešće uzele su i Radostina Neykova, učesnica iz Bugarske sa Instituta za umetničke studije pri Bugarskoj akademiji nauka i Elżbieta Bieńkowska, doktorantkinja i filmska rediteljka iz Gdanjska.Razvoj medija i komunikacijskih tehnologija tokom dvadesetog i prvih decenija dvadesetprvog veka, tekao je paralelno sa pridavanjem sve većeg značaja medijatizaciji konflikata. Zainteresovanost medija za konflikte opredelila je glavne tokove medijskih diskursa, načine uobličenja agende i dizajniranja vesti, pristupe u izveštavanju, ali i samo poimanje činjenica (istine).

Posebnu zamimljivost na ovoj konferenciji predstavljali su mnogobrojni prateći kulturno-umetnički sadržaji, izložbe slika, projekcije filmova, poetski i plesni performansi, koncerti, degustacije vina i čokolade, kao i nastupanja poznatih di–džejeva.

Prvog dana konferencije na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini, otvorena je izložba našeg eminentnog slikara i redovnog profesora Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, dr Vladislava Šćepanovića, a u poznatoj jagodinskoj vinariji Piano, u popodnevnim časovima, otvorena je izložba slika umetničke grupe C-4 iz Beograda.

Istog popodneva u ovoj vinariji u okviru hedonističkog popodneva i vinske degustacije, uživo na gramofonima nastupio je poznati beogradski di-džej, Nebojša Atanacković Jazzmate, jedan od osnivača kultne radijske etikete “Balanso“.

Tumačenje konflikata kao snažne uporišne tačke u dramatizovanju medijskih sadržaja, uokvirenje i kontekstualizacija izveštaja sa kriznih područja, iznošenje komentara i postavljanje interpretativnih okvira za moguće tumačenje, omogućilo je da mediji postanu (sa)učesnici konflikata na planetarnom nivou.

Uočavajući značaj i aktuelnost ove problematike, ovogodišnja konferencija Filozofije medija organizovana je upravo na temu Mediji i konflikti, a više od trideset učesnika iz zemlje, regiona i inostranstva, bavilo se razmatranjem sledećih pitanja, iako njihova izlaganja nisu bila samo njima ograničena:

Uloga medija u iniciranju, pospešivanju i razrešavanju konflikata;
Prevencija konflikata posredstvom medija;
Medijska estetizacija konflikata;
Etičke dimenzije medijskog izveštavanja o konfliktima;
Medijski diskursi i konflikti;
Društvena uloga medijatizacije konflikata;
Modeli medijskog prikazivanja konflikata;
Medijski prostori kao prostori konflikata
Konflikti u virtuelnoj realnosti;
Medijatizacija konflikata i umetnost;
Medijsko obrazovanje i interpretacija konflikata;
Konflikt kao roba na medijskom tržištu.

Na završnoj sesiji ovogodišnjeg skupa ’’Filozofija medija: Mediji i konflikti’’ sumirani su rezultati izlaganja učesnika/učesnica skupa, te potvrđena važnost teme za buduća istraživanja, a na temelju stečenih uvida i materijala izloženih na Skupu.

Tematizovanje dejstva medija s obzirom na postojeće društveno okruženje i konflikte u njemu, preraslo je, tokom samog skupa, u hipotezu da su današnji mediji ne samo sredstvo komunikacionog posredovanja u odnosu na zatečenu realnost, nego su i proizvodni, tj. konstitutivni za samu tu realnost.

Drugim rečima, mediji su zainteresovani, u smislu sticanja profita, ne samo za prenošenje ratnih konflikata, te terorističkih napada i svakovrsnog nasilja putem TV ekrana, računarskog monitora, audio signala ili novinskog članka, nego i za produkciju informacija ovog tipa, jer se one dobro plasiraju na medijskom tržištu.

Informatički, odnosno medijski ratovi koji su u toku, adekvatno ilustruju opisanu situaciju, i zaključivanje se, između ostalog, kretalo u tom smeru, kao i završna diskusija.

Na skupu je posebno istaknut uticaj konfliktualnosti koju srećemo u aktuelnim medijima na decu i mlade, čime je podcrtana neophodnost poznavanja i zauzdavanja medijske kulture, kako bi ona prestala da se razvija u neželjenom, tj. destruktivnom pravcu.

Filozofija medija, u tom smislu, a kao najviši oblik medijske pismenosti, kritički reaguje u odnosu na situaciju u postojećim medijima, prepoznajući ne samo sadržaje i forme direktnog nasilja koje se plasira u medijima, već i suptilne i indirektne metode manipulisanja.

I naposletku, u završnim razmatranjima povodom ovogodišnjeg skupa, definisana je tema za narednu konferenciju: „Mediji i usamljenost“.

Naučni skup sa međunarodnim učešćem

METODIČKI ASPEKTI NASTAVE MATEMATIKE
novembar 2017. godine

Četvrti naučni skup sa međunarodnim učešćem na temu Metodički aspekti nastave matematike (MATM2017) održan je 2. novembra 2017. godine na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu sa sedištem u Jagodini. Održavanje skupa podržalo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Programski odbor skupa činili su: dr Snezana Lawrence, profesor na Anglia Ruskin University, United Kingdom; prof. dr Mirko Dejić, Učiteljski fakultet u Beogradu, Univerzitet u Beogradu, Srbija; prof. dr Milana Egerić, Fakultet pedagoških nauka u Jagodini, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija; prof. dr Branislav Popović, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija; prof. dr Daniel A. Romano, Pedagoški fakultet u Bijeljini, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Bosna i Hercegovina; doc. dr Veselin Mićanović, Filozofski fakultet u Nikšiću, Univerzitet Crne Gore, Crna Gora; doc. dr Nenad Vulović, Fakultet pedagoških nauka u Jagodini, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija; doc. dr Aleksandra Mihajlović, Fakultet pedagoških nauka u Jagodini, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija; doc. dr Vladimir Ristić, Fakultet pedagoških nauka u Jagodini, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija; doc. dr Verica Milutinović, Fakultet pedagoških nauka u Jagodini, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija.

Prisutne goste i učesnike naučnog skupa pozdravile su prof. dr Emina Kopas-Vukašinović, prodekan za naučno-istraživački rad Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini i doc. dr Aleksandra Mihajlović. Plenarno predavanje održali su prof. dr Snezana Lawrence na temu Važnost istorije matematike za matematičko obrazovanje i prof. dr Mirko Dejić na temu Zora srpske matematike. Među predavačima skupa bio je veliki broj matematičara, metodičara, psihologa, pedagoga, ali i praktičara iz Srbije, Slovenije, Velike Britanije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske.

Pored plenarnih predavanja, od 37 prihvaćenih tema na skupu je izloženo 27 saopštenja u pet tematskih sekcija. Sekcijama su predsedavale prof. dr Jasmina Milinković, doc. dr Irena Golubović – Ilić, doc. dr Verica Milutinović i Svetlana Dimitrijević. Zbog velikog interesovanja učitelja i nastavnika matematike na prethodna tri naučna skupa, oformljena je posebna sekcija u okviru koje su svi zaposleni u osnovnom obrazovanju mogli da prezentuju odgovarajuće vidove dobre nastavne prakse sa časa matematike. Cilj naučnog skupa bio je unapređivanje nastave matematike u osnovnoj školi, sagledavanje aktuelnih trendova i problema u savremenom matematičkom obrazovanju, kao i razvijanje nastavničkih kompetencija učitelja i nastavnika matematike.

Skup je završen plenarnom sednicom na kojoj su predsedavajući sekcija podneli izveštaje o radu sekcija, a zatim su izneti zaključci i predlozi tema narednog skupa. Organizatori su istakli zadovoljstvo zbog broja prijavljenih učesnika sa svih državnih univerziteta iz zemlje i okruženja.

Nakon izvršenih recenzija radova planirano je objavljivanje Zbornika radova sa naučnog skupa.

Organizacioni odbor skupa činili su: prof. dr Violeta Jovanović, prof. dr Emina Kopas-Vukašinović, doc. dr Nenad Vulović, doc. dr Aleksandra Mihajlović, doc. dr Vladimir Ristić, doc. dr Verica Milutinović, asist. mast. Milan Milikić.

Datum: 18.10.2017.

IZVEŠTAJ O ODRŽANOM NTERDISCIPLINARNOM SIMPOZIJUMU
’’FILOZOFIJA MEDIJA – MEDIJI I ALTERNATIVA’’

Na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini i u Hotelu ’’Afa Spa Resort’’ u Končarevu, u periodu od 6. do 8. septembra 2017, održan je interdisciplinarni naučni simpozijum sa međunarodnim učešćem ’’Filozofija medija – Mediji i alternativa’’.
Ovaj interdisciplinarni naučni skup okupio je istaknute naučnike iz regiona u oblasti filozofije medija, komunikologije, medijske pedagogije, teorije umetnosti i medija, sociologije i kulturologije, kao i veliki broj medijskih profesionalaca i stručnjaka za komunikaciju.
Simpozijum su partnerski organizovali Estetičko društvo Srbije kao nosilac projekta, Fakultet pedagoških nauka u Jagodini, NVO “Mladi Grašak“ za umetnost, kulturu i društvena pitanja iz Beograda, Srpsko filozofsko društvo, Fakultet dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu, Istraživački-medijski centar iz Podgorice i NVO Balkanološki istraživački centar iz Banjaluke.
Ukupno je izloženo trideset sedam prijavljenih radova. U okviru pratećeg programa otvorene su izložbe “Pozorišni plakat” Slobodana Štetića i izložba fotografija Anđelke Savović “Rokenrol – Univerzalni jezik komunikacije”. Simpozijum je izazvao veliku pažnju medija u Srbiji i u regionu.

Posle sedam godina održavanja naučnog simpozijuma Filozofija medija na hrvatskom ostrvu Cres, ovaj naučni skup je ove godine preseljen u Srbiju, na Fakultet pedagoških nauka u Jagodini i u Hotel ’’Alfa Spa Resort’’ u Končarevu gde će se i ubuduće održavati.
Istorijat ovog naučnog simpozijuma je veoma bogat. Godine 2009, Hrvatsko filozofsko društvo orgaizovalo je na Cresu simpozijum Filozofija i mediji, u okviru tradicionalnog simpozijuma Dani Frane Petrića. Definisani problemi, otvorena pitanja i predložena rešenja tokom rada skupa, ukazali su na potrebu za promišljanjem medija na postavljenim temeljima, koje bi bilo nastavljeno. Kao rezultat prožimanja različitih iskustava i vizija, pokrenuta je inicijativa utemeljenja godišnjeg međunarodnog interdisciplinarnog simpozijuma Filozofija medija. Osnovna vizija bila je postaviti temelje jednog drugog/drukčijeg promišljanja medija, koji bi otvorili nove pristupe u sagledavanju aktuelne medijske problematike, a kroz ukrštanje iskustava, znanja i uglova posmatranja, razvijanih u okvirima posebnih društveno-humanističkih disciplina, poput filozofije, teorije medija, antropologije, filologije, teorije umetnosti, teatrologije, sociologije, komunikologije, teorije književnosti, itd. Dve godine kasnije, na Cresu je održan prvi u ciklusu simpozijuma Filozofija medija, na temu: Filozofija medija: pitanja utemeljenja, zasnivanja i/ili otkrivanja (Cres, 18-19.09.2011), od kada je održano još pet simpozijuma sa sledećim temama: Filozofija medija: mediji i umetnost (Opatija, 19-22.09.2012); Filozofija medija: mediji i javnost (Dubrovnik, 15-17.11.2013); Filozofija medija: budućnost medija (Cres, 18-21.09.2014); Filozofija medija: kreativnost i mediji (Cres, 17-20.09.2015); Filozofija medija: mitologija i imaginacija (Cres, 22-25.09.2016). Simpozijum su partnerski pokrenuli Udruženje građana Mladi grašak za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja (Beograd), i Centar za filozofiju medija i mediološka istraživanja (Zagreb) u saradnji sa Sekcijom za Filozofiju medija Hrvatskog filozofskog društva. U narednom periodu proširena je saradnja sa partnerskim organizacijama: Sekcija za filozofiju medija Estetičkog društva Srbije (Beograd), i Univerzitet Sjever (Hrvatska). U periodu od 2011-2016. godine, skup je uživao podršku resornog ministarstva Republike Hrvatske, a u periodu od 2012-2015. i pokroviteljstvo Predsednika Republike Hrvatske.
Učesnice i učesnici međunarodnog interdisciplinarnog simpozijuma „Filozofija medija: Mediji i altrenativa“ (Jagodina, Končarevo, septembra 2017. godine), na osnovu odslušanih izlaganja i završne diskusije, doneli su sledeće zaključke:

Filozofija medija bi trebalo da utemelji principe koji bi se ticali alternativnih prostora za delovanje, kako u okvirima postojeće medijasfere, tako i izvan dometa njenog uticaja. Pretpostavku za takvo delovanje čine medijska i tehnološka pismenost, kao i problemski, odnosno kritički stav prema zatečenom stanju u oblasti medija, kako u nas, tako i u svetu.
Nova i alternativna medijska kultura trebalo bi da bude primenjena u oblastima politike, obrazovanja, umetnosti (prevašodno pozorišta) i utopijskih projekcija budućnosti, koje ciljaju na povratak interesovanja za čoveka, prirodu, umetničke zanate, kao i onu umetnost koja se izvodi uživo.
Altrernativnost i drugost ne treba da bude uključena u mainstream ideologiju, valja neposredno da prilazi građankama i građanima, kroz dijalog,podsticanje participativnosti i odsustvo hijerarhijski strukturisanog mišljenja i ljudske prakse.
Alternativa je nužan uslov medijske i svake druge slobode.
Alternativa postojećim mejnstrim medijima je u alternativnim vidovima obrazovanja za medije, kao i obrazovanje za medijsku pismenost.
Za shvatanje današnjih medija važno i poznavanje tehnologije, sa ciljem da se građani uključe u dekonstrukciju informatičkih ratova.
Alternativa postojećim mejnstrm medijima je i umetnost uživo, kao i povratak prirodi i čoveku, nasuprot medijacentričnom svetu.

Članovi Programskog i Organizacionog odbora naučnog skupa ’’Filozofija medij’’ postigli su dogovor da se sledeće godine ova naučna konferencija održi u isto vreme na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini i u Hotelu ’’Alfa Spa Resort’’ u Končarevu, a tema konferencije će biti ’’Mediji i konflikti’’. Na proleće 2018. godine, planirano je objavljivanje Zbornika sa ovogodišnje naučne konferencije čiji će izdavač biti Fakultet pedagoških nauka u Jagodini.

Datum: 25.04.2017.

IZVEŠTAJ O ODRŽANOM NAUČNOM SKUPU
Književnost za decu u nauci i nastavi

Na bijenalnom, 5. po redu, naučnom skupu Književnost za decu u nauci i nastavi – održanom 21. aprila 2017 na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini – od 57 prihvaćenih tema bilo je ukupno 49 izlaganja. Sedam učesnika dolazilo je iz zemalja regiona (Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora).

Skup „Književnost za decu u nauci i nastavi“ ogranizovan je u tri radne celine. Plenarna izlaganja, na samom početku, dotakla su se opšte problematike književnog stvaralaštva za decu u novom veku, kao i pitanjima čitanja i nastave književnosti u savremenom životnom i školskom okruženju. U plenarnom delu izlagali su prof. dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović sa Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Miloš Kovačević i prof. dr Zona Mrkalj sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Jovan Ljuštanović sa Visoke škole strukovnoh studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu.

Skup je, nakon pauze,nastavljen kroz pet paralelnih programskih sekcija koje su iz različitih uglova osvetljavale fenomen stvaralaštva, čitanja i tumačenja književnosti za decu savremenog doba:

Jezičko-stilske odlike književnosti za decu 21. veka
Književnost za decu u 21. veku – metodički pristupi
Književnost za decu u 21. veku – književnoteorijski pristupi
Književnost za decu u 21. veku – metodika i nastavna korelacija
Nova čitanja klasika

Književnost za decu u novom okruženju stvorenom ubrzanim informatičkim napretkom ostaje važan segment kako vaspitno-obrazovnog procesa u okviru nastojanja da se stvori škola za 21. vek, tako i stalne potrebe da se čitalačke navike usvajaju i razvijaju na najranijem uzrastu (pritom se posebno ističe značaj predškolskog nivoa, kao i mlađeg osnovnoškolskog uzrasta). Istaknuti su, kao posebno značajni, novi oblici recepcije književnog teksta kroz čitanje u elektronskom formatu, snažni uzlet forme audio-knjiga, kao i odnosa koji tradicionalni književni tekst uspostavlja prema medijima novog doba

Najveći broj izlaganja na skupu bavio se pitanjima nastavne obrade književnih tekstova u okruženju modernih tehnologija dajući primere kako je moguće nove uslove iskoristiti kao prednost za potrebe metodičke interpretacije teksta. Novo životno i nastavno okruženje ponudilo je i neke neočekivane forme nastavne korelacije između različitih predmeta čemu je takođe bilo posvećeno nekoliko zapaženih izlaganja na skupu

Nakon izvršene recenzije 43 rada pojaviće se u Zborniku radova koji je u fazi pripreme za štampu. Izlazak se očekuje u januaru 2018. godine.

Datum: 30.3.2016.

IZVEŠTAJ O ODRŽANOM NAUČNOM SKUPU
Savremeno predškolsko vaspitanje i obrazovanje: izazovi i dileme

Nacionalni naučni skup sa međunarodnim učešćem

Savremeno predškolsko vaspitanje i obrazovanje: izazovi i dileme

Na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodina, 25. marta 2016. godine održan je nacionalni naučni skup sa međunarodnim učešćem, na temu Savremeno predškolsko vaspitanje i obrazovanje: izazovi i dileme. Programski odbor skupa okupio je eminentne stručnjake iz oblasti predškolske pedagogije iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Mađarska i Srbije. Ovaj skup je finansijski podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R Srbije.

U plenarnom delu skupa, predstavljena su četiri rada: prof. dr Jurke Lepičnik Vodopivec, prof. dr Zone Mrkalj, prof. dr Emine Kopas-Vukašinović i doc. dr Biljane Stojanović. Ostala saopštenja (22 rada) izložena su u dve tematske sekcije. Ovaj skup je imao za cilj da okupi naučne radnike, predškolske pedagoge, vaspitače i master studente, da bi se sagledalo stanje i podstakao dalji razvoj predškolskog vaspitanja i obrazovanja i da bi se ojačala saradnja naučnih i stručnih radnika u ovoj oblasti.

Zbornik radova sa skupa učesnici su dobili kao prateći materijal.

Održavanje skupa je medijski podržano od strane televizije „Palma plus“ iz Jagodine.

Treba naglasiti da je prvi put na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini organizovan skup posvećen predškolskom vaspitanju i obrazovanju i da su prvi
put studenti učesnici na skupu i autori radova koji su izloženi.

Datum: 29.04.2014.

Naučni skup Književnost za decu u nauci i nastavi

ns1 Na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini, 11. i 12. aprila 2014. održan je tradicionalni naučni skup posvećen proučavanjima književnosti za decu sa aspekta nauke o književnosti, lingvistike i metodike nastave jezika i književnosti.

Ove godine skup je započeo 11. aprila književnim susretom sa Dejanom Aleksićem. U razgovoru s književnikom, koji je vodila doc. dr Snežana Marković, učestvovali su i studenti Fakulteta i učenici osnovnih škola „17. oktobar“ i „Milan Mijalković“ – Vuk Petrović, Staša Rakić, Minja Molović i Iva Jovanović. Program je upotpunjen učešćem Nikole Jankovića, učenika muzičke škole „Vladimir Đorđević“ iz Jagodine.

Istog dana u čitaonici Fakulteta održana je promocija izdanja objavljenih između dva naučna skupa. Predstavljen je zbornik radova sa prethodnog skupa, monografija Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodina (1993–2013), knjige profesora Miloša Kovačevića Lingvistika kao srbistika, U odbranu srpske ćirilice i Srpski pisci u ozračju stilistike. Na kraju je predstavljena i monografija nastavnika Fakulteta, prof. dr Violete Jovanović i doc. dr Ilijane Čutura, Književnost za decu i mlade – poetika i tumačenja. Susret su organizovali bibliotekari Svetlana Stevanović i Mileva Lukić, a govorili su Miloš Kovačević, Zona Mrkalj, Saša Knežević, Mihailo Šćepanović, Tiodor Rosić, Violeta Jovanović i Ilijana Čutura. Program su upotpunili učenici drugog razreda Osnovne škole „17. oktobar“ Staša Rakić i Vuk Petrović.

ns2-1 U subotu, 12. aprila, skup je nastavljen naučnim izlaganjima organizovanim u okviru plenarne sednice i izlaganja u tematskim sekcijama. Predsedavali su prof. dr Miloš Kovačević, prof. dr Violeta Jovanović i prof. dr Tiodor Rosić. U plenumu su izlagali profesori Ljiljana Pešikan-Ljuštanović, Miomir Milinković, Zona Mrkalj i Sreto Tanasić, a njihovi referati odnosili su se na teme kojima su bile posvećene sekcije.

Tradicionalno, prva sekcija bila je posvećena jezičko-stilskim odlikama savremene književnosti za decu. Druga sekcija je, zbog brojnosti prijavljenih izlagača, bila podeljena u dve podsekcije koje su se bavile aktuelnim tendencijama u srpskoj prozi za decu, dok je treća – takođe već tradicionalno – obuhvatila različita pitanja savremenih metodičkih tumačenja književnosti za decu. Kao i prethodni, i ovaj skup je bio posvećen jednom svojom sekcijom stvaralaštvu jednog srpskog autora. Ove godine bio je to Dušan Radović, o čijim su dramskim i proznim tekstovima govorili izlagači u četvrtoj sekciji.

Sekcijama su predsedavali Jovanka Radić, Tihomir Petrović, Branko Ristić, Dijana Vučković i Milentije Đorđević.

Na skupu je podneseno preko 40 referata čiji su izlagači iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Makedonije. Posebno je zadovoljstvo organizatora što su i ovog puta prijavljeni učesnici sa svih državnih univerziteta u zemlji i sa dva instituta – Instituta za srpski jezik i Instituta za pedagoška istraživanja.

Skup je završen plenarnom sednicom na kojoj su predsedavajući podneli izveštaje o radu sekcija, a potom su izneti zaključci i predlozi za teme narednog skupa.

Organizacioni odbor skupa činili su Maja Dimitrijević, Branko Ilić, Nina Marković, Snežana Marković, Violeta Jovanović, Tiodor Rosić, Ilijana Čutura i Jelena Spasić.

Preuzmite izveštaj

Fakultet pedagoških nauka