СТЕМ/СТЕАМ/СТРЕАМ
приступ у теорији и пракси савременог васпитања и образовања
СТЕМ/СТЕАМ/СТРЕАМ ПРИСТУП У ТЕРИЈИ И ПРАКСИ САВРЕМЕНОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА
Међународна конференција у организацији Факултета педагошких наука Универзитета у Крагујевцу,Јагодина, Србија
Јагодина 31.мај 2024. године
stream.fpnj@gmail.com
ПОЗИВ ЗА КОНФЕРЕНЦИЈУ
Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу организује међународну конференцију под називом СТЕМ/СТЕАМ/СТРЕАМ приступ у теорији и пракси савременог васпитања и образовања. Циљ је да учесници изложе и критички размотре резултате најновијих теоријских и емпиријских истраживања из области СТЕМ/СТЕАМ/СТРЕАМ приступа (у) васпитању и образовању.
СТЕМ је интегрисани образовни приступ учењу и настави, који захтева сврсисходну везу између циљева учења наставног плана и програма, стандарда, оцењивања, дизајна и имплементације наставне јединице. Као одговор на променљиве захтеве савременог друштва за новије приступе у раду, све је већи фокус на улози уметности у СТЕМ-у и креирању, примени и истраживању СТЕАМ програма (engl. Science, Technology, Engineering, Arts, and Mathematics) који обухвата следеће области: наука, технологија, инжењеринг, уметност и математика). Укључивање уметности у СТЕМ учење побољшава наставу и постигнућа ученика, вештине истраживања и решавања проблема као и креативно размишљање, уједно, подиже интересовање ученика за науку и њену примену и пружа више могућности ученицима да се укључе у креативни процес и постигну циљеве у свим предметним областима (Dell’ Erba, 2019; Psycharis, 2018; Kim et al., 2013). СТЕАМ вештине, као што су рачунарско размишљање, проналажење и решавање проблема, креативност и иновације, кључне су за људе који раде на производњи паметних уређаја и побољшању различитих домена људског живота. За студенте са одличним академским постигнућем у СТЕАМ-у, већа је вероватноћа да ће наћи посао и зарадити веће плате, а могућности за каријеру у вези са СТЕАМ-ом су порасле три пута брже током последње деценије у поређењу са пословима у другим областима (Министарство трговине САД, 2011).
Како поменути интердисциплинарни концепт пружа бројне могућности за унапређење и даље разијање, водећа идеја конференције јесте да се кроз СТРЕАМ модел направи искорак у поменутој концепцији који уклања традиционалне границе и између језика (Reading) и других дисциплина (науке, технологије, језика, инжењерства, уметности и математике) и интегрише их у реална, и за ученике релевантна искуства за учење. Ученицима пружа прилику да кроз развијање језичких компетенција оно што су научили примене у реалном окружењу, и помаже им у развијању компетенција за живот у свету који се убрзано мења. Свака од СТРЕАМ дисциплина у искуство учења имплементира скуп различитих вештина, као што су: критичко мишљење и вештине решавања проблема, употреба информација и дигиталних алата, писменост и вештине комуникације, креативност и самоизражавање, математичко резоновање и анализа и др. Актуелна занимања захтевају перманентно учење и усавршавање, па је битно оспособити ученике да повезују знања из различитих области у функционалну целину која ће им омогућити решавање најразличитијих личних, професионалних, друштвених и других проблема.
Конференција обухвата следеће теме, али се не ограничава само на њих:
- Изазови и перспективе СТЕМ/СТЕАМ/СТРЕАМ приступа у теорији и пракси савременог васпитања и образовања
- СТЕМ/СТЕАМ/СТРЕАМ приступ и промена перцепције формалног образовања
- Улога СТЕМ/СТЕАМ/СТРЕАМ приступа у развијању компетенција за XXI век
- СТЕМ/СТЕАМ/СТРЕАМ приступ и курикулуми савременог васпитања и образовања
- СТЕМ/СТЕАМ/СТРЕАМ приступ и савремени модели учења и наставе
- Ефекти СТЕМ/СТЕАМ/СТРЕАМ приступа у савременом васпитању и образовању
- Методички изазови у моделовању СТЕМ/СТЕАМ/СТРЕАМ материјала за учење и наставу
- Вредновање у СТЕМ/СТЕАМ/СТРЕАМ приступу
- Професионални развој и компетенције запослених у образовању за СТЕМ/СТЕАМ/СТРЕАМ приступ
- Личност ученика и њихове образовне потребе у оквиру СТЕМ/СТЕАМ/СТРЕАМ приступа
Програмски одбор:
Stephane Brunel, Faculty of Education, Orleans University, France.
Zina Maria Morbach, Philipps University in Marburg, Germany.
Snezana Lawrence, Middlesex University, London, UK.
Sandra Kadum, Faculty of Education University Jurja Dobrile in Pula, Croatia.
Malgorzata Cichon, University of Adam Mickiewicz, Poznan, Poland.
Alkiviadis Tsimpiris, Department of Computer, Informatics and Telecommunications Engineering, International Hellenic University, Greece.
Jurka Lepičnik Vodopivec, Faculty of Education, University of Primorska in Koper, Slovenia.
Душан Ристановић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Сања Благданић, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Универзитет у Београду.
Катарина Путица, Иновациони центар, Катедра за наставу хемију, Београд.
Милош Ђорђевић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Александар Игњатовић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Александра Михајловић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Верица Милутиновић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Ирена Голубовић – Илић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Ненад Вуловић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Наташа Вукићевић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Гордана Степић, Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, Јагодина.
Организациони одбор:
Слађана Станковић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Ивана Ћирковић-Миладиновић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Марија Станојевић-Веселиновић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Јелена Младеновић , Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Милан Миликић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Милан Комненовић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Недељко Милановић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Сузана Ђорђевић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Јована Ђорђевић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Стефан Љубомировић, Факултет педагошких наука Универзитет у Крагујевцу, Јагодина.
Важни датуми
Рок за предају апстраката: 31. март 2024. године
Обавештење о прихватању апстракта: 20. април 2024. године
Рок за достављање радова у целини: 31. мај 2024. године
Датум одржавања конференције: 31. мај 2024. године
Обавештење о прихватању радова: 1. септембар 2024. године
Радни језици конференције су српски и енглески.
Регистрација
Котизација се плаћа по чланку, на име првог аутора.
Износ котизације:
Учешће уживо: 5.000,00 динара (трошкови програма конференције, освежења, ручка, сертификата о учешћу и зборника радова);
Онлајн учешће: 2.500,00 динара;
Котизација за докторанде: 2.500,00 динара.
Број рачуна: 840-1292666-93
Сврха уплате: Котизација за конференцију
Позив на број: 3105
Пријава теме и апстракта: https://forms.gle/AaKogWMxvaUU4KfT9
Све додатне информације можете добити ако нам пишете на stream.fpnj@gmail.com
На конференцији ћете моћи да излажете непосредно, у просторијама факултета, или онлајн, путем ZOOM апликације. Време излагања је 15 минута, након чега следи дискусија у трајању од 5 минута.