Факултет педагошких наука

ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ, ЈАГОДИНА Милана Мијалковића 14, 35000 Јагодина, Тел/Факс: +381 (0)35 8223-805, Тел: +381 (0)35 8222-262

Научни скупови и конференције

 


Извештај o одржаној међународној конференцији Professional Competences for Teaching in the 21st Century

 

Конференција је одржана на Факултету педагошких наука у Јагодини 23-25. маја 2019. године са циљем да омогући свеобухватније разумевање оних професионалних компетенција васпитача, учитеља и наставника које доприносе развоју компетенција за целоживотно учење и међупредметних компетенција ученика на свим нивоима образовања, од предшколских установа преко основне до средње школе, као и транспарентнијем присуству наставничких компетенција у курикулумима за образовање васпитача, учитеља и наставника у складу са Стратегијом развоја образовања у РС до 2020. године. Учествовало је 45 истраживача са пет универзитета у Србији и 12 са универзитета из 8 држава: Португалије, Јапана, Сједињених Америчких Држава, Еквадора, Мађарске, Словеније, Хрватске, и Босне и Херцеговине. У току три дана трајања конференције било је изложено 6 пленарних предавања и 32 излагања у 6 секција, а последњег дана је одржан и Округли сто на тему Будући кораци у развоју професионалних компетенција у образовању. Поред излагача, конференцији су присуствовали и васпитачи, учитељи и студенти, као и представници Темпус канцеларије и Америчког савета, заинтересовани за теме којима се бавила конференција.

 

 

Пленарна излагања и дискусије у вези са њима дале су нове увиде у компетенције предшколских васпитача неопходних за развој еколошке свести деце, указале на компетенције наставника и учитеља за примену пројектне наставе, као и на значај развоја рефлексивне праксе, музичке креативности и стручног усавршавања за бављење наставничком професијом у 21. веку. На основу извештаја председавајућих у секцијама може се закључити да су предавања и дискусије биле веома плодотворне.

 

ЗАКЉУЧЦИ са конференције:

На основу дискусије која је уследила након свих излагања, и на основу коментара присутних колега, могу се сумирати следећи закључци:

  • конференција је омогућила увид у наставничке компетенције из више углова, што даје комплетнију слику о томе каквог васпитача, учитеља и наставника имамо у Србији, какав је потребан за 21. век, и каквог тежимо да образујемо на наставичким факултетима у земљи;
  • поред новина у теорији, презентовано је више различитих модела за развој неопходних компетенција у образовању, као што су STEAM, проблемска, пројектна, интегративна, настава у природи и у ванучионичком окружењу, као и настава подржана савременом технологијом;
  • конференција је указала на неопходност усаглашавања студијских програма са захтевима и потребама савременог друштва и радног окружења;
  • конференција је потврдила да је континуирано стручно усавршавање вапитача, учитеља и наставника кључно за развој и унапређење компетенција за 21. век и за квалитет васпитно-обазовног рада, али и да Министарство просвете треба да одвоји финансијска средства за стручно усаврашавање (посебно у области инклузивног образовања), јер у противном сами наставници немају средства која могу у то да уложе;
  • у области развоја и примена савремене технологије за припрему и реализацију наставе и васпитно образовног рада, конференција се бавила дигиталним компетенцијама васпитача, наставника и студената – будућих учитеља/васпитача, и феноменом дигиталног насиља као резултата развоја нових информационо-комуникационих технологија и Интернета, па су закључци следећи: савремене технологије доприносе осавремењивању наставе и васпитно образовног рада, али васпитачи, учитељи и наставници нису довољно дигитално компетентни за њихову примену; осим стручног усавршавања, неопходно је утицати на промену ставова наставника о примени нових технологија у раду;
  • у области развоја компетенција за инклузивно образовање закључци са конференције скрећу пажњу на преоптерећеност учитеља административним радом (што кочи развој инклузивног образовања), потребу за јачањем компетенција кроз професионалну праксу у процесу образовања будућих учитеља, потребу за напуштањем сегрегације деце у духу медицинског модела инклузивног образовања, потребу за применом резултата истраживања која показују да је неопходно развијати емоционалну самоефикасност и когнитивну флексибилност студената наставничких факултета, као и на потребу за већом осетљивошћу просветних власти за теме које се тичу добрих интерперсоналних односа у школама;
  • у области образовања предшколских васпитача закључено је да студенти, будући предшколски васпитачи, разумеју природу даровитости, али сматрају да немају компетенције да је препознају, па је потребно развијати компетенције за препознавање даровитости, као и за рад са даровитом децом; такође, наглашена је потреба за развој компетенција које омогућавају интеграцију више дисциплина и уметности у раду са децом, планирање интегративних активности, и креативности у примени иновативних метода;
  • конференција је дала смернице и за самоевалуацију васпитача, учитеља и наставника и указала на потребу за усаглашавањем компетенција са потребама (и ставовима) ученика и савременог образовања;
  • конференција је указала на неопходност поједностављења административних процеса у развоју курикулума у школама и на наставничким факултетима, како би се омогућила бржа и ефикаснија имплементација иновативних облика школске наставе и новина у високом образовању;
  • од посебног значаја су фондови Европске уније (TEMPUS, ERASMUS) који кроз пројекте свим актерима образовног система пружају могућности за јачање квалитета образовања.

Дискусија на Округлом столу последњег дана конференције указала је на потребу за даљим истраживањима у области развоја компетенција васпитача, учитеља и наставника, чије резултате је неопходно презентовати на другој по реду међународној конференцији о професионалним компетенцијама у образовању, која би била одржана кроз 2 године и постала традиционални научни скуп нашег факултета.

За конференцију је пристигло више од 40 радова, по обављеном рецензирању апстраката од стране еминентних стручњака из земље и иностранства. Сви радови су рецензирани и биће објављени у монографији међународног значаја, што сматрамо још једним великим успехом конференције. Кључну улогу у том процесу одиграли су чланови Организационог одбора конференције и Центра за промоцију науке Факултета педагошких наука, које Програмски одбор посебно похваљује за несебичан и предани рад и за огроман допринос организацији конференције. Резултат свих напора на Факултету био је стандард конференције на нивоу међународних научних скупова у иностранству.

У Јагодини, 31. маја 2019. године
Програмски одбор конференције

Страна конференције


6. национални научни скуп са међународним учешћем

Књижевност за децу у науци и настави

 

9–10. мај 2019. године
Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу
Јагодина
knjizevnost.pefja@gmail.com

 

 

ИЗВЕШТАЈ О ОДРЖАНОМ НАУЧНОМ СКУПУ
Књижевност за децу у науци и настави

На 6. националном научном скупу са међународним учешћем Књижевност за децу у науци и настави, одржаном  9. маја 2019. на Факултету педагошких наука у Јагодини, учествовало је око 30 излагача из Србије и земаља региона (Босна и Херцеговина и Црна Гора).

Скуп је отворила проф. др Виолета Јовановић, декан Факултета, а продекан за наставу, проф. др Илијана Чутура, говорила је у спомен на великане српске књижевности за децу – о Гроздани Олујић и Добрици Ерићу. У њеном излагању најављен је тематски број часописа Узданица који ће бити објављен у сарадњи са Српском књижевном задругом, а садржаће радове са Округлог стола о роману Гроздане Олујић Преживети до сутра.

Рад на скупу огранизован је у три целине. Започео је пленарним излагањима која су проблематизовала тему родне перспективе и кризе одрастања у књижевности за децу и младе, значај корелативног приступа у настави књижевности у реформисаним школским програмима и аутопоетички моменат у приповедном стваралаштву. У пленарном делу излагали су проф. др Владислава Гордић Петковић и Ивана Ђурић Пауновић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, проф. др Зона Мркаљ са Филолошког факултета Универзитета у Београду и проф. др Тиодор Росић са Факултета педагошких наука у Јагодини.

У сегменту скупа после пленарних излагања паралелано су радиле две сесије – једна је била посвећена језичко-стилским анализама књижевности за децу и младе у 21. веку, док се друга бавила стваралаштвом за децу и уредничко-приређивачким радом Тиодора Росића. Други блок рада на скупу такође је организован у оквиру две секције где су излагачи говорили о савременим приступима читању и тумачењу класика књижевности за децу, односно разматрали функционалне методичке поступке у савременој настави књижевности у основној школи. Скуп је затворен освртом председавајућих на рад и закључке у свим поменутим сесијама.

У пратећем програму скупа додељена је награда „Златни Орфеј” и представљена јубиларна монографија о Факултету На Ливадици вечности.

Награда 34. књижевног фестивала „Српско перо” припала је песнику Перу Зупцу, који је присутне госте, учеснике скупа и студенте поздравио казујући пригодне књижевне анегдоте и своје стихове.

О монографији На Ливадици вечности посвећеној 120. годишњици оснивања Мушке учитељске школе у Јагодини и 25-годишњици Факултета говорили су аутори, проф. др Илијана Чутура и проф. др Виолета Јовановић, рецензент проф. др Бранко Јовановић, проф. др Милош Ковачевић и Јелена Здравковић из Педагошког музеја из Београда. На промоцији су кратак музички програм извели чланови оркестра Факултета педагошких наука.  

Зборник рецензираних радова са 6. научног скупа Књижевност за децу у науци и настави биће објављен почетком 2020. године.


Извештај са интердисциплинарног научног скупа
Филозофија медија: медији и конфликти

Факултет педагошких наука у Јагодини и
Завод за проучавање културног развитка у Београду
13˗14.9.2018.

На Факултету педагошких наука у Јагодини и у Заводу за проучавање културног развитка Србије у Београду, 13. и 14. септембра 2018.  одржана је друга интердисциплинарна међународна научна конференција ФИЛОЗОФИЈА МЕДИЈА: МЕДИЈИ И КОНФЛИКТИ. Ову конференцију партнерски организују Естетичко друштво Србије, Факултет педагошких наука у Јагодини и НВО “Млади грашак“ за уметност, културу, медије и друштвена питања уз подршку бројних партнера и медија из Србије и региона.

Конференција је окупила истакнуте научнике и медијске професионалце из Србије и региона, а запажено учешће узеле су и Радостина Неyкова, учесница из Бугарске са Института за уметничке студије при Бугарској академији наука и Elżbieta Bieńkowska, докторанткиња и филмска редитељка  из Гдањска.​Развој медија и комуникацијских технологија током двадесетог и првих деценија двадесетпрвог века, текао је паралелно са придавањем све већег значаја медијатизацији конфликата. Заинтересованост медија за конфликте определила је главне токове медијских дискурса, начине уобличења агенде и дизајнирања вести, приступе у извештавању, али и само поимање чињеница (истине).

Посебну замимљивост на овој конференцији представљали су многобројни пратећи културно-уметнички садржаји, изложбе слика, пројекције филмова, поетски и плесни перформанси, концерти, дегустације вина и чоколаде, као и наступања познатих ди–џејева.

Првог дана конференције на Факултету педагошких наука у Јагодини, отворена је изложба нашег еминентног сликара и редовног професора Факултета примењених уметности у Београду, др Владислава Шћепановића, а у познатој јагодинској винарији Пиано, у поподневним часовима, отворена је изложба слика уметничке групе Ц-4 из Београда.

Истог поподнева у овој винарији у оквиру хедонистичког поподнева и винске дегустације, уживо на грамофонима наступио је познати београдски ди-џеј, Небојша Атанацковић Јаззмате, један од оснивача култне радијске етикете “Балансо“.

Тумачење конфликата као снажне упоришне тачке у драматизовању медијских садржаја, уоквирење и контекстуализација извештаја са кризних подручја, изношење коментара и постављање интерпретативних оквира за могуће тумачење, омогућило је да медији постану (са)учесници конфликата на планетарном нивоу.

Уочавајући значај и актуелност ове проблематике, овогодишња конференција Филозофије медија организована је управо на тему Медији и конфликти, а више од тридесет учесника из земље, региона и иностранства, бавило се разматрањем следећих питања, иако њихова излагања нису била само њима ограничена:

  • Улога медија у иницирању, поспешивању и разрешавању конфликата;
  • Превенција конфликата посредством медија;
  • Медијска естетизација конфликата;
  • Етичке димензије медијског извештавања о конфликтима;
  • Медијски дискурси и конфликти;
  • Друштвена улога медијатизације конфликата;
  • Модели медијског приказивања конфликата;
  • Медијски простори као простори конфликата
  • Конфликти у виртуелној реалности;
  • Медијатизација конфликата и уметност;
  • Медијско образовање и интерпретација конфликата;
  • Конфликт као роба на медијском тржишту.

На завршној сесији овогодишњег скупа ’’Филозофија медија: Медији и конфликти’’ сумирани су резултати излагања учесника/учесница скупа, те потврђена важност теме за будућа истраживања, а на темељу стечених увида и материјала изложених на Скупу.

Тематизовање дејства медија с обзиром на постојеће друштвено окружење и конфликте у њему, прерасло је, током самог скупа, у хипотезу да су данашњи медији не само средство комуникационог посредовања у односу на затечену реалност, него су и производни, тј. конститутивни за саму ту реалност.

Другим речима, медији су заинтересовани, у смислу стицања профита, не само за преношење ратних конфликата, те терористичких напада и сваковрсног насиља путем ТВ екрана, рачунарског монитора, аудио сигнала или новинског чланка, него и за продукцију информација овог типа, јер  се оне добро пласирају на медијском тржишту.

Информатички, односно медијски ратови који су у току, адекватно илуструју описану ситуацију, и закључивање се, између осталог, кретало у том смеру, као и завршна дискусија.

На скупу је посебно истакнут утицај конфликтуалности коју срећемо у актуелним медијима на децу и младе, чиме је подцртана неопходност познавања и зауздавања медијске културе, како би она престала да се развија у нежељеном, тј. деструктивном правцу.

Филозофија медија, у том смислу, а као највиши облик медијске писмености, критички реагује у односу на ситуацију у постојећим медијима, препознајући не само садржаје и форме директног насиља које се пласира у медијима, већ и суптилне и индиректне методе манипулисања.

И напослетку, у завршним разматрањима поводом овогодишњег скупа, дефинисана је тема за наредну конференцију: „Медији и усамљеност“.

 





Научни скуп са међународним учешћем

МЕТОДИЧКИ АСПЕКТИ НАСТАВЕ МАТЕМАТИКЕ
новембар 2017. године

 

Четврти научни скуп са међународним учешћем на тему Методички аспекти наставе математике (МАТМ2017) одржан је 2. новембра 2017. године на Факултету педагошких наука Универзитета у Крагујевцу са седиштем у Јагодини. Одржавање скупа подржало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Програмски одбор скупа чинили су: dr Snezana Lawrence, професор на Anglia Ruskin University, United Kingdom; проф. др Мирко Дејић, Учитељски факултет у Београду, Универзитет у Београду, Србија; проф. др Милана Егерић, Факултет педагошких наука у Јагодини, Универзитет у Крагујевцу, Србија; проф. др Бранислав Поповић, Природно-математички факултет у Крагујевцу, Универзитет у Крагујевцу, Србија; проф. др Даниел А. Романо, Педагошки факултет у Бијељини, Универзитет у Источном Сарајеву, Босна и Херцеговина; доц. др Веселин Мићановић, Филозофски факултет у Никшићу, Универзитет Црне Горе, Црна Гора; доц. др Ненад Вуловић, Факултет педагошких наука у Јагодини, Универзитет у Крагујевцу, Србија; доц. др Александра Михајловић, Факултет педагошких наука у Јагодини, Универзитет у Крагујевцу, Србија; доц. др Владимир Ристић, Факултет педагошких наука у Јагодини, Универзитет у Крагујевцу, Србија; доц. др Верица Милутиновић, Факултет педагошких наука у Јагодини, Универзитет у Крагујевцу, Србија.

Присутне госте и учеснике научног скупа поздравиле су проф. др Емина Копас-Вукашиновић, продекан за научно-истраживачки рад Факултета педагошких наука у Јагодини и доц. др Александра Михајловић. Пленарно предавање одржали су проф. др Snezana Lawrence на тему Важност историје математике за математичко образовање и проф. др Мирко Дејић на тему Зора српске математике. Међу предавачима скупа био је велики број математичара, методичара, психолога, педагога, али и практичара из Србије, Словеније, Велике Британије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Републике Српске.

Поред пленарних предавања, од 37 прихваћених тема на скупу је изложено 27 саопштења у пет тематских секција. Секцијама су председавале проф. др Јасмина Милинковић, доц. др Ирена Голубовић – Илић, доц. др Верица Милутиновић и Светлана Димитријевић. Због великог интересовања учитеља и наставника математике на претходна три научна скупа, оформљена је посебна секција у оквиру које су сви запослени у основном образовању могли да презентују одговарајуће видове добре наставне праксе са часа математике. Циљ научног скупа био је унапређивање наставе математике у основној школи, сагледавање актуелних трендова и проблема у савременом математичком образовању, као и развијање наставничких компетенција учитеља и наставника математике.

Скуп је завршен пленарном седницом на којој су председавајући секција поднели извештаје о раду секција, а затим су изнети закључци и предлози тема наредног скупа. Организатори су истакли задовољство због броја пријављених учесника са свих државних универзитета из земље и окружења.

Након извршених рецензија радова планирано је објављивање Зборника радова са научног скупа.

Организациони одбор скупа чинили су: проф. др Виолета Јовановић, проф. др Емина Копас-Вукашиновић, доц. др Ненад Вуловић, доц. др Александра Михајловић, доц. др Владимир Ристић, доц. др Верица Милутиновић, асист. маст. Милан Миликић.


Датум: 18.10.2017.

ИЗВЕШТАЈ О ОДРЖАНОМ НТЕРДИСЦИПЛИНАРНОМ СИМПОЗИЈУМУ
’’ФИЛОЗОФИЈА МЕДИЈА – МЕДИЈИ И АЛТЕРНАТИВА’’

На Факултету педагошких наука у Јагодини и у Хотелу ’’Афа Спа Ресорт’’ у Кончареву, у периоду од 6. до 8. септембра 2017, одржан је интердисциплинарни научни симпозијум са међународним учешћем ’’Филозофија медија – Медији и алтернатива’’.
Овај интердисциплинарни научни скуп окупио је истакнуте научнике из региона у области филозофије медија, комуникологије, медијске педагогије, теорије уметности и медија, социологије и културологије, као и велики број медијских професионалаца и стручњака за комуникацију.
Симпозијум су партнерски организовали Естетичко друштво Србије као носилац пројекта, Факултет педагошких наука у Јагодини, НВО “Млади Грашак“ за уметност, културу и друштвена питања из Београда, Српско филозофско друштво, Факултет драмских уметности Универзитета у Београду, Истраживачки-медијски центар из Подгорице и НВО Балканолошки истраживачки центар из Бањалуке.
Укупно је изложено тридесет седам пријављених радова. У оквиру пратећег програма отворене су изложбе “Позоришни плакат” Слободана Штетића и изложба фотографија Анђелке Савовић “Рокенрол – Универзални језик комуникације”. Симпозијум је изазвао велику пажњу медија у Србији и у региону.

После седам година одржавања научног симпозијума Филозофија медија на хрватском острву Црес, овај научни скуп је ове године пресељен у Србију, на Факултет педагошких наука у Јагодини и у Хотел ’’Алфа Спа Ресорт’’ у Кончареву где ће се и убудуће одржавати.
Историјат овог научног симпозијума је веома богат. Године 2009, Хрватско филозофско друштво оргаизовало је на Цресу симпозијум Филозофија и медији, у оквиру традиционалног симпозијума Дани Фране Петрића. Дефинисани проблеми, отворена питања и предложена решења током рада скупа, указали су на потребу за промишљањем медија на постављеним темељима, које би било настављено. Као резултат прожимања различитих искустава и визија, покренута је иницијатива утемељења годишњег међународног интердисциплинарног симпозијума Филозофија медија. Основна визија била је поставити темеље једног другог/друкчијег промишљања медија, који би отворили нове приступе у сагледавању актуелне медијске проблематике, а кроз укрштање искустава, знања и углова посматрања, развијаних у оквирима посебних друштвено-хуманистичких дисциплина, попут филозофије, теорије медија, антропологије, филологије, теорије уметности, театрологије, социологије, комуникологије, теорије књижевности, итд. Две године касније, на Цресу је одржан први у циклусу симпозијума Филозофија медија, на тему: Филозофија медија: питања утемељења, заснивања и/или откривања (Црес, 18-19.09.2011), од када је одржано још пет симпозијума са следећим темама: Филозофија медија: медији и уметност (Опатија, 19-22.09.2012); Филозофија медија: медији и јавност (Дубровник, 15-17.11.2013); Филозофија медија: будућност медија (Црес, 18-21.09.2014); Филозофија медија: креативност и медији (Црес, 17-20.09.2015); Филозофија медија: митологија и имагинација (Црес, 22-25.09.2016). Симпозијум су партнерски покренули Удружење грађана Млади грашак за уметност, културу, медије и друштвена питања (Београд), и Центар за филозофију медија и медиолошка истраживања (Загреб) у сарадњи са Секцијом за Филозофију медија Хрватског филозофског друштва. У наредном периоду проширена је сарадња са партнерским организацијама: Секција за филозофију медија Естетичког друштва Србије (Београд), и Универзитет Сјевер (Хрватска). У периоду од 2011-2016. године, скуп је уживао подршку ресорног министарства Републике Хрватске, а у периоду од 2012-2015. и покровитељство Председника Републике Хрватске.
Учеснице и учесници међународног интердисциплинарног симпозијума „Филозофија медија: Медији и алтренатива“ (Јагодина, Кончарево, септембра 2017. године), на основу одслушаних излагања и завршне дискусије, донели су следеће закључке:

  • Филозофија медија би требало да утемељи принципе који би се тицали алтернативних простора за деловање, како у оквирима постојеће медијасфере, тако и изван домета њеног утицаја. Претпоставку за такво деловање чине медијска и технолошка писменост, као и проблемски, односно критички став према затеченом стању у области медија, како у нас, тако и у свету.
  • Нова и алтернативна медијска култура требало би да буде примењена у областима политике, образовања, уметности (превашодно позоришта) и утопијских пројекција будућности, које циљају на повратак интересовања за човека, природу, уметничке занате, као и ону уметност која се изводи уживо.
  • Алтрернативност и другост не треба да буде укључена у маинстреам идеологију, ваља непосредно да прилази грађанкама и грађанима, кроз дијалог,подстицање партиципативности и одсуство хијерархијски структурисаног мишљења и људске праксе.
  • Алтернатива је нужан услов медијске и сваке друге слободе.
  • Алтернатива постојећим мејнстрим медијима је у алтернативним видовима образовања за медије, као и образовање за медијску писменост.
  • За схватање данашњих медија важно и познавање технологије, са циљем да се грађани укључе у деконструкцију информатичких ратова.
  • Алтернатива постојећим мејнстрм медијима је и уметност уживо, као и повратак природи и човеку, насупрот медијацентричном свету.

Чланови Програмског и Организационог одбора научног скупа ’’Филозофија медиј’’ постигли су договор да се следеће године ова научна конференција одржи у исто време на Факултету педагошких наука у Јагодини и у Хотелу ’’Алфа Спа Ресорт’’ у Кончареву, а тема конференције ће бити ’’Медији и конфликти’’. На пролеће 2018. године, планирано је објављивање Зборника са овогодишње научне конференције чији ће издавач бити Факултет педагошких наука у Јагодини.

 

 


Датум: 25.04.2017.

ИЗВЕШТАЈ О ОДРЖАНОМ НАУЧНОМ СКУПУ
Књижевност за децу у науци и настави

На бијеналном, 5. по реду, научном скупу Књижевност за децу у науци и настави – одржаном  21. априла 2017 на Факултету педагошких наука у Јагодини – од 57 прихваћених тема било је укупно 49 излагања. Седам учесника долазило је из земаља региона (Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора).

Скуп „Књижевност за децу у науци и настави“ огранизован је у три радне целине. Пленарна излагања, на самом почетку, дотакла су се опште проблематике књижевног стваралаштва за децу у новом веку, као и питањима читања и наставе књижевности у савременом животном и школском окружењу. У пленарном делу излагали су проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић са Универзитета у Новом Саду, проф. др Милош Ковачевић и проф. др Зона Мркаљ са Филолошког факултета Универзитета у Београду и др Јован Љуштановић са Високе школе струковнох студија за образовање васпитача у Новом Саду.

Скуп је, након паузе,настављен кроз пет паралелних програмских секција које су из различитих углова осветљавале феномен стваралаштва, читања и тумачења књижевности за децу савременог доба:

  1. Језичко-стилске одлике књижевности за децу 21. века
  2. Књижевност за децу у 21. веку – методички приступи
  3. Књижевност за децу у 21. веку – књижевнотеоријски приступи
  4. Књижевност за децу у 21. веку – методика и наставна корелација
  5. Нова читања класика

Књижевност за децу у новом окружењу створеном убрзаним информатичким напретком остаје важан сегмент како васпитно-образовног процеса у оквиру настојања да се створи школа за 21. век, тако и сталне потребе да се читалачке навике усвајају и развијају на најранијем узрасту (притом се посебно истиче значај предшколског нивоа, као и млађег основношколског узраста). Истакнути су, као посебно значајни, нови облици рецепције књижевног текста кроз читање у електронском формату, снажни узлет форме аудио-књига, као и односа који традиционални књижевни текст успоставља према медијима новог доба

Највећи број излагања на скупу бавио се питањима наставне обраде књижевних текстова у окружењу модерних технологија дајући примере како је могуће нове услове искористити као предност за потребе методичке интерпретације текста. Ново животно и наставно окружење понудило је и неке неочекиване форме наставне корелације између различитих предмета чему је такође било посвећено неколико запажених излагања на скупу

Након извршене рецензије 43 рада појавиће се у Зборнику радова који је у фази припреме за штампу. Излазак се очекује у јануару 2018. године.


Датум: 30.3.2016.

ИЗВЕШТАЈ О ОДРЖАНОМ НАУЧНОМ СКУПУ
Савремено предшколско васпитање и образовање: изазови и дилеме

Национални научни скуп са међународним учешћем

Савремено предшколско васпитање и образовање: изазови и дилеме

На Факултету педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, Јагодина, 25. марта 2016. године одржан је национални научни скуп са међународним учешћем, на тему Савремено предшколско васпитање и образовање: изазови и дилеме. Програмски одбор скупа окупио је еминентне стручњаке из области предшколске педагогије из Словеније, Босне и Херцеговине, Мађарска и Србије. Овај скуп је финансијски подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Р Србије.

У пленарном делу скупа, представљена су четири рада: проф. др Јурке Лепичник Водопивец, проф. др Зоне Мркаљ, проф. др Емине Копас-Вукашиновић и доц. др Биљане Стојановић. Остала саопштења (22 рада) изложена су у две тематске секције. Овај скуп је имао за циљ да окупи научне раднике, предшколске педагоге, васпитаче и мастер студенте, да би се сагледало стање и подстакао даљи развој предшколског васпитања и образовања и да би се ојачала сарадња научних и стручних радника у овој области.

Зборник радова са скупа учесници су добили као пратећи материјал.

Одржавање скупа је медијски подржано од стране телевизије „Палма плус“ из Јагодине.

Треба нагласити да је први пут на Факултету педагошких наука у Јагодини  организован скуп посвећен предшколском васпитању и образовању и да су први
пут студенти учесници на скупу и аутори радова који су изложени.

  

 


Датум: 29.04.2014.

Научни скуп Књижевност за децу у науци и настави

ns1На Факултету педагошких наука у Јагодини, 11. и 12. априла 2014. одржан је традиционални научни скуп посвећен проучавањима књижевности за децу са аспекта науке о књижевности, лингвистике и методике наставе језика и књижевности.

Ове године скуп је започео 11. априла књижевним сусретом са Дејаном Алексићем. У разговору с књижевником, који је водила доц. др Снежана Марковић, учествовали су и студенти Факултета и ученици основних школа „17. октобар“ и „Милан Мијалковић“ – Вук Петровић, Сташа Ракић, Миња Моловић и Ива Јовановић. Програм је употпуњен учешћем Николе Јанковића, ученика музичке школе „Владимир Ђорђевић“ из Јагодине.

Истог дана у читаоници Факултета одржана је промоција издања објављених између два научна скупа. Представљен је зборник радова са претходног скупа, монографија Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, Јагодина (1993–2013), књиге професора Милоша Ковачевића Лингвистика као србистика, У одбрану српске ћирилице и Српски писци у озрачју стилистике. На крају је представљена и монографија наставника Факултета, проф. др Виолете Јовановић и доц. др Илијане Чутура, Књижевност за децу и младе – поетика и тумачења. Сусрет су организовали библиотекари Светлана Стевановић и Милева Лукић, а говорили су Милош Ковачевић, Зона Мркаљ, Саша Кнежевић, Михаило Шћепановић, Тиодор Росић, Виолета Јовановић и Илијана Чутура. Програм су употпунили ученици другог разреда Основне школе „17. октобар“ Сташа Ракић и Вук Петровић.

ns2-1У суботу, 12. априла, скуп је настављен научним излагањима организованим у оквиру пленарне седнице и излагања у тематским секцијама. Председавали су проф. др Милош Ковачевић, проф. др Виолета Јовановић и проф. др Тиодор Росић. У пленуму су излагали професори Љиљана Пешикан-Љуштановић, Миомир Милинковић, Зона Мркаљ и Срето Танасић, а њихови реферати односили су се на теме којима су биле посвећене секције.

Традиционално, прва секција била је посвећена језичко-стилским одликама савремене књижевности за децу. Друга секција је, због бројности пријављених излагача, била подељена у две подсекције које су се бавиле актуелним тенденцијама у српској прози за децу, док је трећа – такође већ традиционално – обухватила различита питања савремених методичких тумачења књижевности за децу. Као и претходни, и овај скуп је био посвећен једном својом секцијом стваралаштву једног српског аутора. Ове године био је то Душан Радовић, о чијим су драмским и прозним текстовима говорили излагачи у четвртој секцији.

Секцијама су председавали Јованка Радић, Тихомир Петровић, Бранко Ристић, Дијана Вучковић и Милентије Ђорђевић.

На скупу је поднесено преко 40 реферата чији су излагачи из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Македоније. Посебно је задовољство организатора што су и овог пута пријављени учесници са свих државних универзитета у земљи и са два института – Института за српски језик и Института за педагошка истраживања.

Скуп је завршен пленарном седницом на којој су председавајући поднели извештаје о раду секција, а потом су изнети закључци и предлози за теме наредног скупа.

Организациони одбор скупа чинили су Маја Димитријевић, Бранко Илић, Нина Марковић, Снежана Марковић, Виолета Јовановић, Тиодор Росић, Илијана Чутура и Јелена Спасић.

Преузмите извештај