Факултет педагошких наука

---

У Aмфитеатру Факултета педагошких наука 2. јуна 2023. године представљена је антологија песама за децу Бајка о Словима на струју коју је приредио и илустровао песник Пеђа Трајковић.

Овом промоцијом у част 125 година образовања учитеља и 30 година постојања и рада Факултета педагошких наука у Јагодини свечано је затворен осми научни скуп  Књижевност за децу у науци и настави. На скупу је део радова био посвећен и стваралаштву Пеђе Трајковића који је 2021. године награђен почасном дипломом Народни учитељ за посебан допринос развоју образовања и афирмацију Факултета.

Бајка о Словима на струју, у издању Факултета педагошких наука, настала је избором дела (58 песама и један прозни текст Игора Коларова) из електронског књижевног часописа за децу и младе Слова на струју који је излазио од 2012. до 2021. године, а чији је издавач била јагодинска градска библиотека. Слова на струју била су први електронски књижевни часопис за децу и младе у Србији, са мисијом да различитим занимљивим рубрикама привуче децу културним садржајима и лепој речи. Објављено је 40 бројева са укупно преко осам хиљада страна. Пеђа Трајковић је уређивао Слова, писао, препевавао, радио све илустрације и комуницирао са најзначајнијим савременим песницима и писцима за децу.

У Бајци о Словима на струју сваки књижевник представљен је по једном песмом – на почетку су „Совац и мачкица” Едварда Лира и „Џабервок” Луиса Керола, јер су ова двојица песника били велика инспирација Пеђе Трајковића. Пеђина песма „Баба сита, а за кита ко те пита” налази се на самом крају. Књигу је Пеђа и буквално обојио својим препознатљивим илустрацијама на које се прелива хумор и поента песме, или пак неки карактеристичан метафоризовани детаљ. На некима су и ликови песника, посебно занимљиви, са елементом карикатуре. Ово је књига радости и ведрих боја, британски карираних Десанке Максимовић, патка из Змај Јовине школе, свитаца Добрице Ерића. Илустрацијама сва у знаку Плавог зеца, представља и чувену Фифи као несташну и светом зарадовану, Драгослава Андрића као једног од актера потраге за снежном људином, Ђорђа Балашевића као панонског морнара у звезданој води.

На промоцији Бајке о Словима на струју говориле су проф. др Илијана Чутура и доц. др Маја Димитријевић са Факултета педагошких наука и Маја Алексић, професор српског језика у ОШ „17. октобар”. Песме Пеђе Трајковића „Тата и ја јуримо Вукову диплому” и „Брза пруга за Мила и друга” рецитовале су ученице Јана Николић и Леда Миловановић. Вељко Глигоријевић и део бенда „Ситан вез” извели су неколико композиција и на посебан музички начин увеличали овај књижевни догађај.

---

 

---

Факултет педагошких наука у Јагодини, у складу са Законом о високом образовању, омогућава студентима студије уз рад. Ово право студенти остварују достављањем копије уговора о раду, приликом уписа или у току студија.
Желећи да изађе у сусрет и помогне својим студентима који су у радном односу, као и осталим студентима, Факултет је ангажовао студенте туторе. Њихов основни задатак је пружање помоћи, саветовање и усмеравање студената о студијским и другим темама које су у вези са студентским животом.
За детаљније информације можете се обратити колегиници Ани Миљковић и Илији Петровићу на мејл: student.tutor@pefja.kg.ac.rs

 

---

Наставак трибине „Шумагогија ‒ шумска педагогија од идеје до реализацијеˮ, одржане 26. априла на нашем факултету, била је посета студената 4. године студија смера Васпитач у предшколским установама Ботаничкој башти у Крагујевцу. Највећи део времена студенти су провели у делу Ботаничке баште који је током 2020/21. године у оквиру Еразмус пројекта „Вртић под крошњамаˮ адаптиран и претворен у Шумску играоницу. Домаћини, управница Ботаничке баште Снежана Бранковић, професор Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, и васпитачи ПУ „Врабацˮ из Крагујевца на челу са директорком Бојаном Микарић, омогућили су студентима да виде Шумску играоницу и учествују у непосредном раду са децом раних узраста „на отвореномˮ. Студенти ‒ будући васпитачи били су у прилици да на практичним примерима уоче значај и благодети васпитно-образовног рада у природи (outdoor learning). Посебан значај за њихов будући рад имали су конкретни примери игара и активности које се са децом могу организовати у шуми, дворишту, парковима и средства од природних материјала која се, уз минимална улагања, могу направити на таквим локацијама.

У заједничким активностима и игри у природи и са природом студенти и деца су, на обострано задовољство, провели читаво преподне. На конкретним примерима будући васпитачи су били у могућности да уоче позитиван утицај „шумагогијеˮ на моторички, социјални, когнитивни, ментални и емоционални развој деце, али и практичну примену свих елемената Основа предшколског програма Године узлета, односно реализацију васпитно-образовног рада, искуственог и ситуационог учења у функцији подршке персоналној, делатној и социјалној добробити деце.

---

Поводом јубилеја, 50 година образовања педагога на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек за педагогију организовао је 26. маја међународну научну конференцију „Педагогија ‒ јуче, данас, сутра”. Циљ конференције био је да се представе и обједине нова теоријска и емпиријска (са)знања из различитих подручја педагогије и размене мишљења и искуства научника и стручњака из државе и региона.

Учеснице на Конференцији биле су и студенткиње мастер академских студија (Мастер васпитач у предшколским установама) нашег факултета ‒ Стефана Трбусић, Катарина Јелић и Марија Радмановић. Излагањем на тему „Могућности развијања и диверзификације тема/пројеката са децом раних узраста” представиле су наш факултет у најбољем светлу, задобиле симпатије и аплаузе осталих учесника. Рад који су представиле синтеза је њиховог заједничког истраживања и сарадње са проф. Иреном Голубовић-Илић у оквиру студијског програма Истраживачки приступ упознавању околине.

---

На Факултету педагошких наука у Јагодини, 17, 18. и 24. маја реализоване су радионице у оквиру пројекта Суперхероји и моћна наука 2022 који је одобрен од стране Центра за промоцију науке Републике Србије. Радионице су реализоване у сарадњи са ОШ „Милан Мијалковић“ и ОШ „Бошко Ђуричић“. Ученици су кроз интерактивне радионице и СТЕАМ активности истраживали релативност кретања, Њутнове законе, факторе који утичу на осциловање клатна, магнетна и електрична својства, теселације и њихову примену у математици, уметности и играма на примерима моћи суперхероја.

Организатори и реализатори радионица: проф. др Милош Ђорђевић, проф. др Оливера Цекић- Јовановић, асистент Андријана Милетић, проф. Александра Михајловић, асистент Милан Миликић и студенти треће и четврте године основних академских студија смер Учитељ.

---

Град Крагујевац у сарадњи са Универзитетом у Крагујевцу, Шумадија сајмом, Регионалном агенцијом за економски развој Шумадије и Поморавља и Фондом за иновациону делатност, организује Дан иновација, који ће се одржати 6. јуна 2023. године на Шумадија сајму.

У оквиру пратећег програма ће се одржати презентације: Виртуелног форума за иновације, Израелске компаније Veriest и израелског модела подршке иновативним делатностима, Huawei-а, Државног дата центра, Фонда за иновациону делатност, Научно-технолошког парка Београд,  EIT Manufacturing-а и Иницијативе „Дигитална Србија“.

Такође, сви заинтересовани ће имати прилику да учествују у панел дискусијама на следеће теме:

– Заштита интелектуалне својине у процесу развоја иновације

– Биоинжењеринг – иновације, изазови и перспективе за будућност

Позивница

---

Позивамо Вас на промоцију књиге „Бајка о Словима на струју” Пеђе Трајковића, која ће бити одржана на Факултету педагошких наука у Јагодини, 2. јуна 2023. године са почетком у 18 часова и 30 минута.

---

Портал еНаука намењен истраживачима почиње са радом 22. маја.

Дванаест факултета у оквиру Универзитета у Крагујевцу са 1330 научних истраживача, добија прилику да буде део имплементационог процеса система еНаука, првог националног репозиторијума.

Универзитет у Крагујевцу у свом саставу има дванаест факултета, смештених у шест градова централне Србије и укупно 1330 истраживача. Постојање уређене инфраструктуре за размену научних информација и развијене праксе њиховог депоновања припадајућем институционалном дигиталном репозиторијуму SCIDAR (SCIentific Digital Archive), чини Универзитет у Крагујевцу примером „добре праксеˮ, те ће истраживачима Универзитета у Крагујевцу првима бити доступан и отворен део портала еНаука.

Коришћем личног ORCID броја истраживачи ће моћи да провере своје ауторске профиле, утврде тачност података и сагледају да ли постоје публикације које нису повезане са њиховим профилима.

Јавно доступан Портал еНаука има циљ праћење научног учинка истраживача и институција у Републици Србији и намењен је обједињеном приказивању научне продукције, области рада истраживача, њихових постигнућа као и постигнућа научноистраживачких организација.

Отварање портала еНаука у пуном капацитету, за све активне истраживаче у Републици Србији, очекује се током лета 2023. године.