Postavljanjem izložbe umetnik dobija mogućnost da javno govori, predstavi svoje ideje i razmišljanja, i kroz komunikaciju sa posmatračima kreira nov društveni prostor, odnosno konstruiše / dekonstruiše svoju svakodnevicu i savremenost uopšte. Izložbeni projekat “RENAISSANCE THROUGH REMINISCENCE“ ima za cilj kreiranje društvenog ambijenta obojenog snagom međusobnog razumevanja.
Želja da se u nekim mikrorazmerama, koje bi proizvela jedna umetnička izložba, utiče na javno (društveno, političko) ponašanje pojedinca kroz njegovo privatno (sećanja, modeli ponašanja) jeste osnovna ideja projekta’ ‘RENAISSANCE THROUGH REMINISCENCE“. Centralno mesto na slikama, odnosno crtežima nastalim u tehniici veza na platnu u kombinaciji sa kolažom, akvarelom i raznim drugim crtačkim tehnikama, zauzimaju deca. Lica širokog osmeha, detinji pogledi, svet koji je detetu tako nov, dominiraju radovima. Daje li detinji osmeh nadu?… nadu u to da je ono što nesigurno činimo svrsishodno? Nadu u budućnost potkrepljuje vera u prošlost: sećanja su ključni delovi slagalice na kojima se uči i ‘planira’ budućnost. Predstavljene scene kadriraju neke događaje iz mog vlastitog života, ali ne ograničavaju posmtrača u njegovim interpretacijama – priča na slici je put koji posmatrača vodi ka njegovim sećanjima, mestu na kojem se on oseća sigurno, ka mestu nade.