Постављањем изложбе уметник добија могућност да јавно говори, представи своје идеје и размишљања, и кроз комуникацију са посматрачима креира нов друштвени простор, односно конструише / деконструише своју свакодневицу и савременост уопште. Изложбени пројекат “RENAISSANCE THROUGH REMINISCENCE“ има за циљ креирање друштвеног амбијента обојеног снагом међусобног разумевања.
Жеља да се у неким микроразмерама, које би произвела једна уметничка изложба, утиче на јавно (друштвено, политичко) понашање појединца кроз његово приватно (сећања, модели понашања) јесте основна идеја пројекта’ ‘RENAISSANCE THROUGH REMINISCENCE“. Централно место на сликама, односно цртежима насталим у техниици веза на платну у комбинацији са колажом, акварелом и разним другим цртачким техникама, заузимају деца. Лица широког осмеха, детињи погледи, свет који је детету тако нов, доминирају радовима. Даје ли детињи осмех наду?… наду у то да је оно што несигурно чинимо сврсисходно? Наду у будућност поткрепљује вера у прошлост: сећања су кључни делови слагалице на којима се учи и ‘планира’ будућност. Представљене сцене кадрирају неке догађаје из мог властитог живота, али не ограничавају посмтрача у његовим интерпретацијама – прича на слици је пут који посматрача води ка његовим сећањима, месту на којем се он осећа сигурно, ка месту наде.