FAKULTET PEDAGOŠKIH NAUKA
UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU,
JAGODINA


Milana Mijalkovića 14, 35000 Jagodina,
Tel. (+381 35) 223 805,
Fax (+381 35) 223 805
 
Međunarodna saradnja  

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
   
   

 

 

 

 

 

Međunarodna saradnja

 

Međunarodna saradnja Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini obuhvata sledeće oblasti:

.           uspostavljanje kontakta sa fakultetima i univerzitetima u inostranstvu;
.           razvoj saradnje sa organizacijama i institucijama koje podržavaju visokoškolsko obrazovanje;
.           uspostavljanje bilateralnih oblika akademske i naučne saradnje;
.           podsticaj razvoja međunarodne aktivnosti u oblasti naučno-istraživačkog rada;
.           rad na međunarodnim razvojnim projektima;
.           uključivanje u sve vidove naučne razmene i mobilnosti nastavnika i studenata;
.           razmenu literature i informacija.

Fakultet je prve samostalne korake u povezivanju sa inostranim institucijama visokog obrazovanja načinio u toku 2003. godine posetom Pedagoškom fakultetu u Baji (Mađarska). Razmenjeno je nekoliko poseta, ali u tom periodu nije došlo do uspostavljanja trajne i sadržajnije saradnje.
Prvi program međunarodne saradnje Fakulteta bio je Program profesionalnog razvoja nastavnika u Srbiji (KORAK, 2002-2006), kome se Fakultet pridružio 2004. godine. Program je bio osmišljen kao podrška Vlade Finske Ministarstvu prosvete i sporta Srbije, i sprovođen je kroz pilot-programe na učiteljskim fakultetima. Cilj Programa bila je reforma kurikuluma na nekoliko nastavničkih fakulteta, od kojih je jedan bio Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu (u to vreme Učiteljski fakultet u Jagodini). Cilj reforme bilo je poboljšanje kvaliteta obrazovanja učitelja u svim segmentima ovog procesa.

Nastavnici Fakulteta su proces reforme kurikuluma shvatili kao razvojni proces. Studijski boravci u Finskoj (novembra 2004. i marta 2005.), Sloveniji (novembar 2005.), posete univerzitetima u Helsinkiju i Ljubljani i školama-vežbaonicama u obe zemlje, imali su dalekosežne posledice. Nastavnici Fakulteta su sve više učestvovali u istraživačkim projektima, izlagali na međunarodnim konferencijama i razmenjivali znanja i iskustva u evropskom kontekstu. I studentske razmene sa Univerzitetom u Helsinkiju bile su od izuzetno velikog značaja za jačanje studentskih kompetencija.

Posledica velikog zamaha u reformi kurikuluma i povezivanju sa evropskim i finskim univerzitetima dovela je 2006. godine do pripreme zajedničke aplikacije za TEMPUS projekat čiji je nosilac bio Fakultet pedagoških nauka, a evropski partneri Univerzitet u Helsinkiju, Finska, Pedagoški fakultet u Ljubljani, Slovenija, i Učiteljski fakultet u Atini, Grčka.
Fakultet je u periodu od 2004. do 2014. godine učestvovao na sledećim međunarodnim i ''TEMPUS'' projektima:


1. Program profesionalnog razvoja nastavnika u Srbiji (KORAK, 2002-2006)

2. Curriculum Reform in Teacher Education,  JEP-41074-2006
(http://www.tempus.ac.rs/projects-tempus/view/723/49/)

3. Curriculum Development Reform: Improvement of practice teaching and research (2007-2008)

4. Program Increased Responsibility in Ecology and Human Rights Teaching (2009-2010)

5. Master Programme for Subject Teachers in Serbia, TEMPUS JP-511170-2010
(http://www.tempus.ac.rs/projects-tempus/view/781/49/)

6. Education Policy Study Programme in Serbia and Montenegro (E.P.S.P) TEMPUS  IV - 159074-JPCR, 2010-2013 (http://www.tempus.ac.rs/projects-tempus/view/686/49/)

7. Modernizing Teacher Education in a European Perspective, TEMPUS IV - 159048 - JPCR, 2010-2013 (http://www.tempus.ac.rs/projects-tempus/view/684/49/)

8. Developing Human Rights Education at the Heart of Higher Education, JP 517319-2011
(http://www.tempus.ac.rs/projects-tempus/view/806/49/)

9. Harmonization and Modernization of the Curriculum for Primary Teacher Education, JP 516762-2011 (http://www.tempus.ac.rs/projects-tempus/view/797/49/)

10. Master in Education Leadership 543848-TEMPUS-1-2013-1-RS-TEMPUS-JPCR
(http://projects.tempus.ac.rs/en/project/849)


Fakultet je od školske 2013/2014. prva visokoškolska ustanova u Srbiji koja je koordinator jednog projekta celoživotnog učenja, sekcija ''KOMENIJUS'':

Improving educational effectiveness of primary schools (Unapredjivanje obrazovne efikasnosti osnovnih škola)

Evropa 2020 i ET 2020 imaju za cilj unapređivanje napredovanja učenika ka višim nivoima obrazovanja i školovanja. Drugim rečima, učenička obrazovna postignuća moraju biti viša. Da bi se to postiglo, škole treba da znaju 1) koji je njihov doprinos uspehu učenika, pored drugih faktora (npr. SES učenika); 2) koji su od korišćenih pedagoških i organizacionih pristupa bili efikasni, a koji ne, i 3) kako ih mogu promeniti u praksi. Nažalost, funkcionisanje mnogih škola se ne ocenjuje na odgovarajući način, pošto je za to potrebno prikupiti mnogo podataka i angažovati veliki broj stručnjaka; škole nisu sigurne koji su pristupi najefikasniji, jer su istraživanja veoma fragmentirana; takođe, ne postoji ni odgovarajuća obuka za poboljšanje faktora koji utiču na nastavu i školovanje. 

Projekat se bavi ovim pitanjima na sledeći način. Najpre, za 156 škola koristi resurse iz više zemalja kako bi se obezbedila veća dobit učenja (dodatna vrednost) u nastavi matematike i prirodnih nauka u periodu od četiri godine u ISCED 2; na ovaj način će se istovremeno obezbediti povratna informacija svakoj školi o njenom uspehu (SPF) i unaprediti SPF sistem. Drugo, projekat koristi sveobuhvatni dinamički model obrazovne efikasnosti kao vodilju u prikupljanju podataka i analizi na više nivoa, kako bi se identifikovali efikasni generički postupci nastavne i školske prakse; ishod će biti priručnik o efikasnosti sa praktičnim savetima za škole, uz istovremeno gradjenje konsenzusa unutar fragmentiranog polja istraživanja. Treće, projekat predviđa intenzivno jednogodišne profesionalno usavršavanje školskog osoblja u 80 škola u Belgiji, Kipru i Srbiji, sa ciljem da se unaprede identifikovane varijable koje utiču na efikasnost. 

Predviđa se da će ovaj projekat uticati na školsko osoblje u preko 200 škola (posebno na ono koje će biti uključeo u profesionalno usavršavanje), zakonodavce, kao i na istraživače, koji će moći da unaprede svoje sisteme i modele kako bi bili primenljivi u raznolikim obrazovnim sredinama širom Evrope. 

Fakultet pedagoških nauka kao nosilac projekta zadužen je za organizacioni i finansijski menidžment. On obezbeđuje adekvatne organizacione aktivnosti, dobru komunikaciju partnera, adekvatno izveštavanje i pravovremene rezultate projekta. Takođe, Fakultet pedagoških nauka rukovodi i drugim radnim paketom i učestvuje u svim ostalim. Fakultet doprinosi znanju pripremom školskih obrazaca i upitnika i modelovanjem na više nivoa  radnim paketima za pružanje povratne informacije o funkcionisanju škole  i o faktorima efikasnosti, a takodje je veoma uključen u radni paket za efikasno profesionalno usavršavanje, zahvaljujući svojoj dugoj istoriji i iskustvu u obrazovanju učitelja, kako na osnovnim studijama, tako i u oblasti stručnog usavršavanja.


Fakultet je do sada potpisao sporazume o međunarodnoj saradnji sa sledećim visokoškolskim ustanovama i institucijama:
Sporazumi o međunarodnoj saradnji

1.         Univerzitet u Helsinkiju, Finska
2.         Ambasada Republike Finske u Beogradu
3.         Univerzitet u Atini, Grčka
4.         Pedagoški univerzitet u Beču, Austrija
5.         Univerzitet u Mariboru, Slovenija
6.         Univerzitet u Ljubljani, Slovenija
7.         Univerzitet Primorska u Kopru, Slovenija
8.         Filozofski fakultet u Nikšiću, Crna Gora
9.         Univerzitet Crne Gore, Podgorica, Crna Gora
10.       Visoka škola "Etveš Jožef", Baja, Mađarska
11.       Univerzitet Sv. Kiril i Metodije u Skoplju, Makedinija
12.       Univerzitet Sv. Kliment Ohridski u Bitolju, Makedonija
13.       Univerzitet na Palama, Sarajevo, Bosna i Hercegovina
14.       Balkanska asocijacija pedagoških i srodnih fakulteta - univerziteti Republike Srpske,Makedonije, Grčke, Albanije, Turske, Crne Gore, Bugarske i Srbije.

U periodu od 2003. do 2011, poslove koordinatora za međunarodnu saradnju obavljala je nastavnik stranog jezika, mr Vera Savić, a u periodu od 2011. do 2014, dužnost prodekana za međunarodnu saradnju, obavljao je doc. dr Nenad Vulović.