Školski park

Ponos nekadašnje Učiteljske škole predstavljao je školski park sa prostranim dvorištem za učenike, koji je zahvatao prostor od 1,5 hektara. Park je ustvari bio ukrasni vrt Škole i botanička bašta. Sreten Adžić, upravitelj Škole, bio je veliki zaljubljenik u prirodu, ljubitelj retkog biljnog rastinja i retko vešt kolekcionar. Na studijama u Nemackoj i Austriji, potom i u skandinavskim zemljama, Sreten je osim naprednog školskog sistema dobro upoznao i prirodno okruženje njihovih školskih ustanova, mnogobrojne gradske parkove o čijoj je lepoti često pisao u svojim beleškama.

Zahvaljujući njegovom interesovanju i zalaganju, u školskom parku je našlo mesta veoma raznovrsno, često i retko drveće, šiblje i drugo bilje. Sreten Adžić je znalački sakupljao i gajio prirodne retkosti iz celog sveta.

Takva raznovrsnost botaničkih retkosti na određenom prostoru nije postojala na Balkanu, a i u čitavoj Evropi tako vrednog parka u krugu neke škole nije bilo.

Više od tri stotine drvenastih biljaka krasilo je školski park. Između ostalih nalazili su se tu kineski ginkgo biloba, sekvoja, sibirska pavlonija, američki belolisni i krupan zlatni javor, japanska sofora, libanski kedar, smrča sa Kolorada, afrička tamarika... Naročitu su vrednost parku pridale retke i endemične vrste nacionalne flore: Pančićeva omorika, tisa sa Drine, crvenolista i zlatolista bukva, 13 vrsta vrba, 30 lipa... Od cveća, trava i ostalog niskog rastinja bilo je svuda ruža, puzavica, trava sa pampasa iz južnoameričkih prerija, žutilice, šarenoliste agave i mnogo drugog zimzelenog cveća u rondelama ili duž staze.

Zanimljiva je priča kako je Adžić dolazio do egzoticnih vrsta čudnim putevima, preko mornara iz jadranskih luka koji su plovili po dalekim prekookeanskim prostranstvima pod zastavom Austro-Ugarske, ili poštom u kutijama cigareta od svojih prijatelja sa studija. Dosta je sadnica nabavio i porudžbinom iz specijalizovanih rasadnika u inostranstvu, dok je srpske specije većim delom dobijao iz sreskih rasadnika.

Ono što je Učiteljsku školu u Jagodini izdvajalo od svih sličnih bile su poljske učionice. U vremenu od 1905. do 1907.godine Adžić je izgradio u parku 5 poljskih učionica u kojima su preko leta držana predavanja iz izvesnih predmeta. Izgradnja ovakvih ucionica bio je pionirski korak u Evropi. Svaka od njih bila je u zelenilu i hladovini, odvojena od ostalih, i svaka je po tipu i rasporedu klupa bila drugacija.

Školu i park posećivali su ministri, crkveni zvaničnici, naučni radnici i đačke ekskurzije iz zemlje i inostranstva, ali će kao najznačajnije ostati dve posete kralja Petra Prvog Karađorđevića, zvanična iz 1907. godine sa prestolonaslednikom Aleksandrom i inkognito iz 1915.godine.
Sreten Adžić je sa velikom ljubavlju i pisao o svom parku, posvetivši mu preko 1500 stranica raspodeljenih u dvadeset i jednoj svesci, svakodnevno unoseći lepe i korisne pojedinosti (beleške "Iz školinog parka", arhiva Uciteljskog fakulteta).

Školski park je u predratnom periodu predstavljao jedinstvenu botaničku baštu u Srbiji.

Nazalost tokom I i II svetskog rata park je prilično oštećen. Uloženi su veliki napori da se park obnovi, zamenjeno je polomljeno i unakaženo rastinje. I pored toga čitava površina parka nije se u istoj meri održala. Na oštećenom delu podignuta je nova školska zgrada, dok je preostalom delu vraćen raniji sjaj.


THE PARK OF THE FACULTY OF EDUCATION IN JAGODINA: NATURAL PROTECTED AREA AND BOTANICAL TEACHING RESOURCE

Designed by Verica, Nebojsa, Pavle